Socijalna anksioznost kod pasa

Pisali smo o separacionoj anksioznosti kod pasa – strahu od odvajanja od vlasnika, ali postoji još jedan učestali oblik anksioznosti koji se javlja kod naših najboljih četvoronožnih prijatelja – društvena ili socijalna anksioznost kod pasa. Šta je socijalna anksioznost kod pasa i kako pomoći psu koji pati od ovog stanja saznaćete u nastavku članka.

Socijalna anksioznost kod pasa je zabrinjavajući poremećaj i za pse i za njihove vlasnike. Neki psi doživljavaju nervozu ili strah u situacijama koje uključuju druge pse ili ljude koji nisu članovi porodice. To se može dogoditi kada svog psa vodite u park, na prometna mesta ili kod veterinara. Stidljivost ili drhtanje su znaci anksioznosti; u krajnjem slučaju može doći i do agresije. Ovo stanje kojim je lakše upravljati u periodu dok je pas mlad, ali postoje strategije koje možete koristiti da pomognete starijem psu da se nosi sa društvenim stresorima.

Šta je socijalna anksioznost kod pasa?

Socijalna anksioznost se odnosi na stanje u kojem se psi plaše ljudi ili drugih životinja i imaju pojačan odgovor na stres koji izazivaju različiti prizori i zvukovi – posebno u nepoznatom okruženju. U zavisnosti od psa (reakcija nije ista kod svih) nivo anksioznosti u društvenom okruženju može biti blag ili ekstreman. To može dovesti do toga da se pas ponaša na načine na koje se nikada ne ponaša kada je u poznatom okruženju.

Simptomi socijalne anksioznosti kod pasa

Psi sa socijalnom anksioznošću mogu biti mirni i srećni sa članovima svoje porodice, ali postaju uznemireni u blizini stranaca ili nepoznatih pasa; ovi psi će takođe verovatno paničiti kada napuštaju kuću. Znaci ovog poremećaja se kreću od blago uznemirujućih do ozbiljnih i potencijalno opasnih.

Simptomi su sledeći:

• Stidljivo ponašanje (savijanje, drhtanje, podvijanje repa ili cviljenje)
• Dahtanje ili slinjenje
• Nekontrolisano mokrenje ili defeciranje
• Agresivno ponašanje (lajanje, režanje ili ujedanje)

Psi sa socijalnom anksioznošću često pokušavaju da se sakriju iza svojih vlasnika i mogu čak da drhte ili cvile od straha. Ovi jadni štenci mogu postati toliko nervozni da spontano piške ili kake, a takođe mogu preterano dahću ili balave. Dok neki psi reaguju na anksioznost tako što postaju veoma plašljivi, drugi se mogu osećati zarobljenim i sateranim u ćošak, što često dovodi do agresije i može biti opasno za ljude ili pse nadohvat ruke.

Uzroci socijalne anksioznosti

Paravilna socijalizacija je neophodna za sve pse. Neuspeh u socijalizaciji psa u ranom uzrastu može dovesti do društvene anksioznosti, straha i agresije. Neki psi su podložniji socijalnoj anksioznosti, ali ovo stanje se može javiti kod skoro svakog psa pod određenim okolnostima.

Štenci koji se ne upoznaju redovno sa novim ljudima, psima, mestima i iskustvima mogu biti preplavljeni kada ih izvedu iz poznatog okruženja ili zahtevaju da se druže. Pravilna socijalizacija u mladosti može štencima pomoći da nauče da se prilagođavaju novim situacijama tokom ostalih perioda života.

Odrasli psi takođe mogu iskusiti socijalnu anksioznost. Najčešća je kod pasa koji su spašeni iz azila ili u situacijama zlostavljanja i zanemarivanja. Možda su imali malo ili nimalo kontakta sa ljudima ili su imali samo negativna iskustva sa ljudima.

Psi lutalice mogu biti uznemireni jer imaju opšte nepoverenje prema ljudima i prometnim mestima. To je možda nešto za šta su naučili da je neophodno za preživljavanje na ulici.

Psi koji odrastaju u ruralnim oblastima ili koji su zaštićeni u svojim domovima i retko odlaze van mogu postati veoma uplašeni kada su izvedeni sa svoje matične teritorije.

Dijagnostikovanje socijalne anksioznosti kod pasa

Društvenu anksioznost je lako uočiti kod pasa, ali veterinarski bihejviorista može pomoći da se utvrdi izvor nelagodnosti od nepoznatih ljudi, pasa i mesta. Oni su obučeni da identifikuju potencijalne zdravstvene probleme, naučeno ponašanje i agresiju u sukobima i mogu pomoći u strategijama za prevazilaženje ovih problema.

Tretman za pse sa socijalnom anksioznošću

Ako je vaš pas često uznemiren, postoje koraci koje možete preduzeti da biste mu pomogli da prevaziđe strah.

• Počnite tako što ćete psa upoznati sa jednom osobom, idealno u svom domu ili dvorištu. Dozvolite  psu da započne kontakt i osigurajte da ima bezbedno sklonište gde može da ode ako počne da se oseća preopterećenim. Ne forsirajte kontakt, a nagradite smireno ponašanje i napore da se „upozna“ sa novom osobom (približavanje, njuškanje).
• Kada upoznajete svog psa sa drugim psom, ostanite mirni i govorite tiho tako da vaš pas oseti vašu udobnost u situaciji. Izaberite nežnog, opuštenog psa koji vašem psu neće izgledati preteće. Ostanite na dovoljnoj udaljenosti i ograničite susret na kratko vreme. Opet, nagradite svog psa za mirno ponašanje. Na prvi suptilni znak straha ili anksioznosti, povećajte razdaljinu između dva psa ili u potpunosti uklonite psa ako je potrebno.
• Odvedite svog psa u mirne spoljne prostore i izbegavajte gužvu kako bi se osećao prijatno sa idejom o izletima pre nego što pokušate da posetite parkove za pse ili prošetate prometnim ulicama.

Prognoza za pse sa socijalnom anksioznošću

Desenzibilizacija psa koji se plaši je težak posao. Ovo može biti dug, dugotrajan proces koji može potrajati nedeljama ili čak mesecima, ali se isplati. Pomaganje psu da prevaziđe svoje strahove ne samo da će vaše štene učiniti srećnijim, već će vam takođe olakšati uživanje u izletima sa vašim psećim pratiocem. Budite pažljivi i pažljivo procenite koliko stimulacije vaš pas može da podnese u jednom trenutku, povećavajući društvene izazove tempom vašeg psa.

Kako sprečiti socijalnu anksioznost?

Socijalizacija je najuspešnija kada se započne rano. Započnite proces socijalizacije šteneta što je pre moguće. Ovo u suštini trenira vašeg psa da se sam nosi sa situacijama u kojima ima više ljudi ili životinja. Dobro socijalizovan pas se ne plaši gužve i dobro se igra sa drugim psima.

Počnite tako što ćete svoje štene izvoditi na različita mesta. Najbolje je da to učinite nakon što je u potpunosti imunizovan vakcinama. Izlažući mladog psa različitim prizorima, zvukovima i ljudima, naučićete ga da prihvati nova životna iskustva kao normalna.

)