Odgovaramo na pitanje zašto psi jure automobile

Veliki broj ljubimaca ne može da odoli da se ne zaleti
na automobil u pokretu. Pravi odgovor na pitanje zašto to čine niko ne zna, ali
ova praksa može da bude veoma opasna

Piše: petmagazin

Trku za kolima obično prati glasan lavež i nasrtaj na njegove rubove. Atak na četvorotočkaše, srećom, većina životinja završava posle nekoliko desetina metara. Juriš time obično biva završen, ali samo do nailaska sledećeg vozila na koje će se životinja sa podjednakom snagom i srčanošću okomiti.

Zašto, onda?

Vide li u njima nešto preteće? Zašto na njih laju? Da
li u njima vide živa stvorenja ili su na njih samo ljuti zbog nekog starog
neželjenog susreta ili davnog udarca?

Na pitanja koja oduvek zbunjuju vlasnike kuca,
stručnjaci ne daju jednoznačan odgovor. Ipak, većina je saglasna da je reč o
urođenim instinktima koji nikada ne mogu da se isključe iz ponašanja životinje.

Iako niko nikada nije video da pas ubije ili bar ujede
auto, mnogi tvrde da oni u automobilima vide plen. Psi su rođeni lovci, a sve
što se kreće može da posluži kao lovina. Prema nekim objašnjenjima, psi u
vozilima u pokretu vide velike zveri poput onih kakve su ih hiljadama godina
lovili, pa ih napadaju praktično u – samoodbrani.

– Vreme i blizina ljudi učinili su da psi od srčanih i hrabrih predatora postanu simpatični i umiljati kućni ljubimci. Evolucija, međutim, nije uspela da do kraja očisti prošlost pasa i potpuno ih pacifizuje. Tragovi vekova provedenih u surovoj borbi za opstanak mogu da se uoče i danas. Korenima usađenim u dubokoj prošlosti možemo delimično da objasnimo i njihovu jurnjavu za automobilima, kaže za magazin Pas, veterinar Jovan Atlagić.

Lovina

U lavežu i jurišanju na točkove automobila, prema
njegovim rečima, možemo da prepoznamo model nekadašnjeg reagovanja na
približavanje neprijatelja, odnosno lovine. Ovakvo ponašanje u realnim uslovima
danas možemo da uočimo kod lovačkih pasa. Na isti način kako reaguju u susretu
sa kolima, ptičari i goniči se ponašaju i prilikom približavanja divljih
životinja.

Veterinari ovakvo ponašanje pasa objašnjavaju i
iskonskom borbom za teritoriju. Reč je o najstarijem obliku ponašanja životinja
u čijem je središtu gola borba za opstanak. Formula je jasna – na jednom prostoru
može biti samo jedan pas. On je tu gazda, on bira najbolju hranu i ženke po
svom izboru. Zato je sve što se kreće, i uz to se glasno oglašava, potencijalna
konkurencija koju što pre treba oterati sa vlastite teritorije.

Protivnik

Primer za ovu vrstu reakcije možemo da vidimo u
susretu dva psa. U toj situaciji oba procenjuju koji je od njih jači. Do ovog
saznanja oni veoma često dolaze posle fizičkog sukoba, ali tuča nije i jedini
put do utvrđivanja dominacije. Pas koji izgubi borbu, bilo direktnu, bilo
“diplomatsku”, odlazi poražen i podvijenog repa sa poprišta. Pobednik
se, međutim, time ne zadovoljava. On ga juri sve dok ne bude  potpuno siguran da je konkurent dovoljno
daleko od spornog prostora. Pas pobednik u tim okolnostima želi da isključi
svaku mogućnost da se pobeđeni pas vrati na njegov prostor.

– Jedno od objašnjenja ove pojave jeste da automobil u pokretu pas vidi kao potencijalnog protivnika koji ugrožava teritoriju na kojoj je dominantan. Napad je logična reakcija životinje na pretnju, a napadom pokušava da ga otera i poruči mu da se tu više ne pojavljuje. Zašto je na meti pasa točak vozila teško je reći, ali je moguće da u njegovim očima deluje kao eksponent jedinke koja beži. Moguće je i da sopstveni lik koji vidi na šasiji ima udela u ovakvom ponašanju, kaže Atlagić.

Drugi razlog može da leži u jednostavnoj činjenici da
mu je taj deo “neprijatelja” najbliži i najzgodniji za ugriz.

Dosada

Postoje, međutim, i alternativne tvrdnje da kuce
ganjaju četvorotočkaše jednostavno zato što im je – dosadno. A bučni
“jugić” sa pocepanim auspuhom može da bude dobra razonoda. Niko,
međutim, nije objasnio zašto trče za nekim automobilima, dok na druge ne
obraćaju pažnju.

Najveći problem za vlasnike pasa je strah da bi
životinja mogla da nastrada trčeći za vozilima. Mnogi zato pokušavaju da ih
nauče da se uzdrže od upražnjavanja ove navike. Veterinari savetuju da je
najbolje da se višak energije psa usmeri na neku korisniju, ili bar bezopasniju
zabavu. Vodite psa u duge šetnje ili na trčanje, bacajte mu frizbi… Ako se
dovoljno umori, ni na kraj pameti neće mu biti da juri za točkovima.

Saveti

Da biste sprečili da vaš pas počne da
juri automobile morate da uhvatite prvi momenat kada pokaže interesovanje za
kola i skrenete njegovu pažnju na nešto drugo što će mu takođe biti zabavno.
Pre nego što krenete u šetnju pripremite poslastice i ponesite ih sa sobom.
Tokom šetnje, čim vidite da vaš pas gleda za automobilima pozovite ga po imenu.
Kada se okrene prema vama, pohvalite ga i dajte mu poslasticu. Ako se ne okrene
mahite hranom ili omiljenom igračkom ispred njega. Kada mu skrenete pažnju
dajte mu tu poslasticu ili igračku. Nastavite to da radite sve dok ne razvije
automatski refleks da, svaki put kada vidi auto u pokretu, pogleda prema vama.

Za neke pse je dovoljno i da ga gazda povišenim tonom
opomene kada krene za automobilom, a zatim ga pomazi i pohvali kada odustane.

Šta
raditi sa
psima
koji
jure
automobile:

–
Držite
psa
iza
ograde
ili
u
ograničenom
prostoru
da
ne
bi
mogao
da
istrčava
na
ulicu
za
automobilima

–
Ako
šetate
psa
bez
povoca
nemojte
ga
izvoditi
negde
gde
ima
automobila

–
Naučite
psa
da
se
odaziva
čim
ga
pozovete.
O
tome
kako
da
to
učinite
pisali
smo
u
jednom
od
prošlih
brojeva.
Obučavajte
ga
daleko
od
saobraćaja
i
tek
kad
se
uverite
da
je
naučio
komandu
“testirajte”
ga
na
ulici.
Imajte
u
vidu
da
psi
koji
nauče
komandu
“dođi”
u
relativno
mirnim
uslovima,
često
ne
shvataju
da
moraju
da
je
poštuju
i
kada
su
uzbuđeni.

–
Postoji
i
opcija
da
psa
koristeći
se
mehanizmom
uslovnog
refleksa
naučite
da
poveže
jurcanje
za
automobilima
sa
neprijatnim
iskustvima
koristeći
prodorne zvuke,
sprejeve
intenzivnog ukusa
i
mirisa
ili
neku
vrstu
kazne.
Iako
sprave
koje
se
mogu
koristiti
u
te
svrhe
mogu
da
se
nabave
preko
interneta
trebalo
bi
da
izbegavate
njihovo korišćenje.
Posebno
ako
to
ne
činite
u
saradnji
sa
iskusnim
i
proverenim
profesionalcem.
Nikako
ne
smete
biti
nehumani
prema
svom
psu.

Šta
ne treba da radite:

– Nikako ne pokušavajte da svog psa
izložite saobraćaju, a onda ga pretučete kada pojuri za automobilom. Ne samo
što je nehumano, nego je i nekorisno i neefikasno. U najboljem slučaju
naučićete ga da se uzdržava kada ste vi tu, ali će prvom prilikom izjuriti na
ulicu kada ostane sam. U najgorem – možete da povredite psa, narušite poverenje
koje ima u vas i prouzrokujete druge probleme poput straha i agresije.

– Nemojte da namerno puštate psa da se
zaleti za automobilom, a da onda zategnete povodac i tako ga zasutavite. Ovo bi
moglo ozbiljno da mu povredi vrat.

– Ni u kom slučaju ne pokušavajte da uplašite psa tako što ćete ga namerno malo “udariti” autom ili ga gađati nečim iz automobila. Tako biste mogli da ga ozbljno povredite ili čak da ga ubijete.