ARTRITIS KOD MAČAKA I KAKO GA PREPOZNATI
Kod starijih mačaka artritis je česta pojava, a znaci za prepoznavanje ove podmukle bolesti su često teški za prepoznavanje.
Znaci artritisa mogu biti poprilično suptilni i u početku ih nije lako uočiti. Ukoliko niste znali, artritis je degenerativno oboljenje koje kada nastane napada sastavne delove skeletnog sistema svih kičmenjaka. Između svake kosti se nalazi hrskavica, koja ima ulogu „jastučića“ između njih. Kada dođe do toga da se hrskavica izliže sve do krajeva kostiju, može doći do pojave koštanih šiljaka kao i zadebljanja kostiju. Ova situacija može izazvati bol, upalu, oteklinu, kao i ukočenost u zglobovima.
Faktori koji utiču na pojavu atritisa kod mačaka su nasledna predispozicija, gojaznost i povrede.
Urođena ili nasledna predispozicija su značajan faktor. Ukoliko znate da je neko od roditelja vaše ljubimice patio od artritisa, velike su šanse da će ga i vaša maca u nekom trenutku svog života dobiti. Potrebno je da dodatno obratite pažnju na simptome i da češće posećujete veterinara. Neka oboljenja poput displazije kuka i lakta takođe vremenom mogu dovesti do razvoja artiritisa. Ovome su posebno sklone mačke rase Mejn Kun.
Gojaznost odnosno preterana telesna masa mačke je takođe jedan od najvažnijih faktora koji može uticati na razvoj artritisa. Postoje brojne studije koje su dokazale da se ova bolest češće javlja kod gojaznih nego kod vitkih mačaka.
Godine starosti kao i fizička aktivnost mačaka utiču na razvoj ovog oboljenja. Potrebno je povesti više računa na mačke koje imaju 8 godina i više od toga. Takođe, ukoliko je maca zadobila neku povredu na ekstremitetima tokom neke neprilagođene fizičke aktivnosti, pogotovo na laktovima, kukovima ili na kičmi postoji povećana šansa da će se razviti artiris.
Simtomi artritisa
Kod svih oblika artritisa bol je osnovni pokazatelj problema, zbog čega je potrebno obratiti pažnju na sledeće
- Zbog bola gube apetit i telesnu masu
- Bolno reaguju kada ih dodirujete
- Imaju poteškoća da uđu u toalet
- Uriniraju i defeciraju izvan toaleta.
- Mačke postaju manje aktivne i mogu spavati mnogo više nego što je uobičajeno
- Mogu postati anksiozne i nemirne.
- Imaju poteškoće u pronalaženju udobnog mesta za odmor ili ugodne pozicije za ležanje
- Javlja se razdražljivost i počinju da izbegavaju kontakt sa članovima porodice.
- Traže više interakcije sa članovima porodice.
- Prestaju da se čiste lizanjem pa se primećuju promene na krznu
- Pojavljuje se perut, naročito na leđima u korenu repa
- Prisutno je hramanje, ali se ono u početku teško primećuje. Mačke umeju odlično da prikrivaju bol.
Dijagnoza i lečenje
Redovni odlasci kod veterinara kao i naravno podaci koje vlasnik daje veterinaru o zapaženim promenama u ponašanju mačke su od izuzetne važnosti za rano otkrivanje ove bolesti. Klinički pregled kao i rendgensko snimanje su neophodni kako bi se potvrdila dijagnoza artritisa. Tretman može zavisiti od vrste artritisa odnosno od toga da li mačka ima osteoartritis ili reumatoidni artritis. Za lečenje se koriste lekovi na bazi kortikosteroida, protiv upale ili antibiotici. Ono što je od izuzetne važnosti jeste da apsolutno nikada svojoj mački ne daljete aspirin, acetaminofen ili ibuprofen! Ovi lekovi se često koriste za lečenje artritisa kod ljudi, ali mogu biti smrtonosni po mačke. U terapeutske svrhe su razvijene i medicinske dijete sa hranom koja sadrži sastojke koji mogu smanjiti bolnost, podstaći podmazivanje zglobova i zaustaviti dalji gubitak hrskavice. Kod gojaznih mačaka je obavezno smanjenje viška telesne težine kako bi se smanjilo opterećenje i pritisak na obolele zglobove. Takođe, u dogovoru sa veterinarom mogu se koristiti preparati i na bazi glukozina i hondroitina, kao i neke alternativne metode lečenja poput akumunkture, hidroterapije, masaže i laser terapije.
Izvor: lepaisrecna.mondo.rs, petface.net
