Zašto deca treba da odrastaju uz kućnog ljubimca?

Mnogi roditelji dvoume se kada se pomene odrastanje deteta uz ljubimca. Neki su čak i odlučno protiv toga. Međutim, odrastanje deteta u porodici koja ima kućnog ljubimca nosi mnoge psihosocijalne i zdravstvene benefite za dete. Uz to, briga i nega o kućnom ljubimcu je sjajan način da dete uči o odgovornosti i empatiji prema drugima. U mnogim porodicama, deca odrastaju i igraju se sa ljubimcem, ali ne preuzimaju obaveze oko njega, što je u stvari veoma važno. Jer, preuzimanjem obaveze se uči sve prethodno navedeno. Kao što volimo da ponovimo mnogo puta, ljubimci nisu igračke.

piše: Djole.dog

Deca mlađa od 4 godine još uvek uče da brinu o sebi i uglavnom nisu u stanju da preuzmu brigu o drugome. Od četvrte godine, deca mogu da imaju neke manje samostalne obaveze oko ljubimca, kao što je sipanje vode ili granule u činije ili pranje činija. Poruka koja se šalje detetu ne treba da bude: „radi to jer mama i tata tako kažu“, već se dete uči da je ljubimac živo biće kome su potrebni voda i hrana.

Psiholog i psihoterapeut Branislava Pavlović smatra da decu treba postepeno uvoditi u obaveze i ne treba ih zatrpavati odgovornostima, kako se ne bi izazvao kontraefekat. Napravi se dogovor u kome se jasno saopšte sitni dnevni zadaci koji će od sada biti obaveza deteta oko ljubimca. Na primer: “Svaki član porodice treba da učestvuje u obavezama oko našeg ljubimca, tvoja će biti da svaki dan našem ljubimcu sipaš čistu vodu u činiju“.

Kada je reč o mlađem školskom uzrastu, deca mogu da preuzimaju više obaveza na sebe: da pomažu u šetanju, hranjenju, kupanju, češljanju ili da pospremaju njegove igračke i činije. Najbolji način da deca uče kako se adekvatno vodi računa o kućnom ljubimcu je da se vi kao roditelji odgovorno odnosite prema njemu.

Deca ne treba da se brinu oko ljubimca zato što je roditeljima to teško ili dosadno, već zato što postoji porodični dogovor da su to njihove obaveze. Na ovom uzrastu, dete sa roditeljem može da učestvuje u većini aktivnosti oko ljubimca i sa ljubimcem.

Posle desete godine, deca uglavnom mogu samostalno da preuzmu najveći deo obaveza oko kućnog ljubimca, osim ukoliko je reč o velikom psu, jer to ipak zahteva da je dete nekoliko godina starije. U tom uzrastu, poželjno je napraviti ravnopravni porodični raspored obaveza svih članova porodice.

Zašto je sve ovo važno? “Deca su po prirodi egocentricna i fokusirana na sebe. Briga o ljubimcu ih uči da se decentriraju od sopstvenih potreba i želja i razvijaju empatiju prema drugima. Takođe, oni na taj način razvojno usvajaju i odgovorno ponašanje prema obavezama”, navodi Branislava.

Šta kažete? Kakav je vaš stav o odrastanju deteta pored ljubimca?