Zanimljivosti o psima koje niste znali

Psi su bili naši najbolji prijatelji hiljadama godina, naši verni saputnici i što je najvažnije, naša porodica. Dakle, sasvim je prirodno da smo potpuno fascinirani činjenicama i informacijama o psima. Potpuno smo opsednuti našim krznenim prijateljima i želimo da otkrijemo apsolutno sve moguće o njima, tako da kada čujemo neku novu činjenicu o psu to nas ispunjava osećajem radosti, a verujemo i vas. Danas vam donosimo mnogo zanimljivosti o psima koje sigurno niste znali.

piše: petmagazine.rs

Hrtovi mogu pobediti geparde u trci. Sa brzinom od 113 kilometara na sat, gepardi su najbrža mačka na svetu i najbrži kopneni sisar na svetu, tako da najbrži pas na svetu, hrt koji ima brzinu do 72 km/h, verovatno neće uhvatiti geparda u sprintu. Ali hrtovi bi i dalje mogli imati prednost na duge staze. Gepardi mogu da izdrže svoju najveću brzinu oko 200 metara, dok hrtovi mogu da izdrže svoju najveću brzinu trčanja na oko 250 metara.

Najniži pas ikada zabeležen, je čivava Pearl, visoka svega 9 centimetara. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najniži pas na svetu je čivava po imenu Pearl. Pearl se kvalifikovala za titulu nakon što je veterinar u bolnici za životinje Cristal Creek u Orlandu na Floridi, gde je rođena, koristio specijalna vratanca za merenje pasa, čime je utvrdio da je visoka nešto ispod 9,14 centimetara i dugačka 12,7 centimetara.

Psi sa šiljastim i dugim licem obično žive duže od onih koji imaju ravna lica, kao što su mopsevi. Rase pasa sa ravnim licem, uključujući francuske buldoge i mopse, imaju najkraći životni vek, pokazalo je novo istraživanje. Prema veterinarima na Kraljevskom veterinarskom koledžu, brahikefalni psi ne žive toliko dugo zbog povećanog rizika od problema sa disanjem, infekcija kožnih nabora i bolesti kičme sa kojima se suočavaju. Takođe, nosevi pasa koji imaju šiljasto i dugo lice takođe im pomažu da bolje regulišu telesnu temperaturu u vrućim klimatskim uslovima, što im olakšava rad u bilo kojoj situaciji.

Psi spavaju sklupčani instinktivno. Sklupčani položaj omogućava psima da zaštite osetljive delove tela, kao što su nos i oči, od vetra recimo ili drugih vanjskih elemenata, dok spavaju. Ovaj položaj, takođe, omogućava psima da brže reaguju ako se probude zbog potencijalne pretnje ili opasnosti, budući da su bliže zemlji i mogu se brzo i lako podići.

Dalmatinci se rađaju potpuno beli. Karakteristične crne ili smeđe pege dalmatinaca, počinju se pojavljivati tek nekoliko nedelja nakon rođenja. Do tada su oni potpuno beli. Iako su ovi psi prepoznatljivi po svojoj crno-beloj šari, postoje i varijacije u boji. Pege se nastavljaju razvijati tokom prvih nekoliko meseci života psa, a konačni izgled  razlikuje se od psa do psa. Ovaj proces razvoja pega jedinstvena je karakteristika rase dalmatinaca.

Prema nekim izvorima, procena je da oko 20% pasa hrče. Hrkanje kod pasa može zavisiti od različitih faktora, uključujući rasu, starost, telesnu kondiciju i druge zdravstvene faktore. Hrkanje kod pasa tokom sna može biti prilično uobičajeno i često je bezopasno. Slično kao i kod ljudi, pas može hrkati iz različitih razloga, uključujući opuštanje mišića tokom sna ili disanje kroz njušku na određeni način. Međutim, ako primetite promene u ponašanju psa tokom sna ili ako primetite bilo kakve znakove problema sa disanjem, konsultujte se s veterinarom.

Znakovi da je pas ljubomoran

Psi ponekad kijaju da bi pokazali drugim psima (i ljudima) da nisu agresivni. Iako kijaju kao reakcija na prašinu ili druge alergene, baš kao i ljudi, psi takođe koriste kijanje za komunikaciju. Studija iz 2017. pokazala je da su i divlji afrički psi koristili kijanje za “pregovore”; u drugim slučajevima, pseće kijanje dolazi kao “smirujući signal”, što ukazuje da žele da naprave pauzu. Izjava Kinološkog kluba glasi: „Psi ponekad kijaju da bi pokazali da se osećaju srećno, uzbuđeno ili razigrano. Ova vrsta kijanja se često koristi tokom živahnijih “borbi” kako bi se pokazalo da nisu agresivni i ne predstavljaju pretnju, već da se samo zabavljaju.

Psi nemaju slepo crevo. Slepo crevo se nalazi u donjem desnom uglu kod ljudi, deset do petnaest centimetara udaljeno od pupka. Pozicija slepog creva može da varira, mada se to retko dešava. Slepo crevo je pričvršćeno za krajnji deo debelog creva. Kod pasa, taj deo povezan s delom debelog creva ima drugačiju strukturu i funkciju od ljudskog slepog creva. Iako se za slepo crevo smatra da je ostatak evolucijskog razvoja, njegova prisutnost i veličina variraju između različitih vrsta, a kod nekih životinja, uključujući pse, potpuno nedostaje.