TAMANSKI PAS – TAMASKAN

Pas je jedna od najčešćih, najraširenijih i najbrojnijih životinjskih vrsta, postoje raznih veličina i boja, istina je da ovo deluje malo kao reklama za nekakav proizvod, ali u pitanju je zaista velika šarolikost. Vrsta pas podeljena je u veliki broj rasa, od kojih su neke manje, neke više poznate. Govorićemo sada o rasi Tamaskanski pas.

Ovaj pas toliko izgledom liči na vuka da se čak neretko dešava da ga pojedini ljudi povežu sa ovom životinjom, na prvi pogled takođe bi se reklo da je u pitanju jedna prastara rasa, ali izgled ipak vara. Naime, radi se o vrlo „mladoj“ rasi psa, nastaloj 1980-ih godina u Velikoj Britaniji, predanim selekcijskim radom grupe entuzijasta i velikih zaljubljenika u pse. U stvaranju rase učestvovale su sledeće rase pasa: Sibirski haski, Aljaski malamut, Nemački ovčar i Sibirski samojed, da bi na kraju u stvaranju rase uzeo učešća i Čehoslovački vučijak. Selekcijom se išlo na stvaranje vukolikog psa – vučijaka. Valja spomenuti sledeće; kada se kaže vučijak (u narodu čest izraz vučjak) obavezno se prvo pomisli na Nemačkog ovčara, ali to je samo delimično tačno. Pod izrazom „vučijak/vučjak“ podrazumeva se svaki pas koji spoljnim izgledom podseća na vuka, kao i životinje nastale parenjem pasa i vukova. Stoga, rasa o kojoj sada govorimo naziva se još i Tamaskanski vučijak u pojedinim izvorima naćićete čak i izraz „Tamaskanski vuk“, što je ipak malo previše, obzirom da se radi o rasi psa.

Tamaskanski pas ili kraće Tamaskan jeste pas krupnije telesne građe, mužjaci su visoki 62-70cm, a ženke 60-67cm, telesna težina mužjaka iznosi 29-45kg, dok ženke teže 22-39kg. Sudeći po ovoj činjenici, Tamaskani jesu malo zahtevniji po pitanju ishrane, iziskujući obilnije količine kvalitetnije hrane. Ipak po pitanju nege i smeštaja, Tamaskanski psi nisu posebno zahtevne životinje, čak su i vrlo zdravi, poseduju snažan imunitet, zbog čega su otporni na mnoge bolesti, nisu zabeleženi neki urođeni poremećaji zdravlja, niti prijemčivost na neke određene bolesti.

Vrlo su živahnog temperamenta i veoma agilni. Vole otvoren prostor, trčanje, skakanje i igru, zbog čega se nikako ne preporučuju za držanje u stanu ili u kući, najpodesniji su za domove sa velikim dvorištem. Tamaskani su odani psi, ali dosta senzitivni, svako grublje ponašanje prema njima može biti kontraproduktivno. Brzo se vezuju za svog vlasnika i njegovu čitavu porodicu, zbog čega umeju biti dosta nepoverljivi prema strancima, što ih čini solidnim čuvarima, ali opet sa druge strane ova osobina može biti i pomalo nezgodna. Iziskuju ranu socijalizaciju sa drugim psima. Zbog svih ovih osobina ne preporučuju se vlasnicima koji nemaju iskustva sa psima, već isključivo iskusnim ljubiteljima pasa, kao i osobama koje vode aktivan život i preferiraju na aktivan odmor, kao i nekim većim porodicama.

No, sada bismo se mogli osvrnuti na lični izgled Tamaskanskog psa. Kao što je već navedeno, Tamaskani su psi krupnije telesne građe, obrasli srednje dugom  dlakom sive „vučije“ do žućkasto-sive boje, sa tamnijim ili svetlijim prelivima, linjaju se dva puta godišnje, u rano proleće i kasnu jesen. Leđa su ravna, blago zasvođena u plećima, vilice su izdužene, uši podignute, što pojačava vukoliki izgled životinje. Noge su stubaste i snažne, pogodne za dugo i brzo trčanje, grudni koš je širi u odnosu na karlicu i srednje dubok. Rep može stajati spušteno neposredno iza zadnjih nogu ili ređe pak podignuto iznad leđa. Uopšteno gledano, telo je snažno, mišićavo i čvrsto. Životinja deluje prilično veličanstveno.

Tamaskani jesu zamišljeni kao družbeni psi, ali ipak poseduju ogroman potencijal radnih pasa. Pored solidnih čuvarskih sposobnosti, poseduju i vrlo istančan njuh, što bi ih učinilo vrsnim tragačima. Još uvek se nisu oprobali kao službeni psi, ali ko zna, možda u budućnosti ipak hoće. Pored Velike Britanije, uzgajaju se još u Kanadi i retko u SAD-u, dok su u ostatku Sveta potpuno nepoznati, osim u knjigama i na internet stranicama.

autor teksta: Aleksandar Arsić