Uobičajeni zdravstveni problemi ježeva kućnih ljubimaca

Neosporno sladak, bockavi jež je sjajan i zanimljiv kućni ljubimac. Obično žive od 4 do 7 godina, odlični su saputnici ljudima koji imaju vremena i sklonosti da se druže i igraju sa svojim stidljivim, bodljikavim prijateljima.

Zdravi ježevi su bistri, budni i odazivaju se svojim vlasnicima na poziv. Uglavnom spavaju danju, a noću su aktivni. Imaju svetle, otvorene oči danju, stalno njuškaju prilikom istraživanja i mogu se potpuno podići i uspraviti kada to žele.

Kao i drugi sisari, ježevi mogu patiti od različitih zdravstvenih problema. Pogledajmo najčešće zdravstvene probleme ježeva i najbolje načine za sprečavanje ili lečenje ovih bolesti kod vašeg ljubimca.

Grinje

Najčešći zdravstveni problem ježa je zaraza grinjama. Većina ježeva ima grinje, ali u vrlo malom broju i možda nikada neće pokazati simptome, mada se mogu prenositi i između životinja i na površinama, u zavisnosti od vrste grinja.

Kožne grinje mogu izazvati svrab i iritaciju kože. Koža je često suva i ljuspava, ljušti se, crvena je i svrbi, a može doći i do gubitka bodlji. Ušne grinje mogu izazvati iritaciju uha i iscedak neprijatnog mirisa u ježevim ušima.

Vaš veterinar mora da dijagnostikuje i leči grinje na koži i uhu vašeg ježa.

Grinje se mogu lečiti sa tri doze lekova u razmaku od dve nedelje. Najčešće se lokalno koristi selamekti), ali se ivermektin može davati i injekcijom sve dok veterinar pravilno izračuna dozu. Prognoza je odlična ako se bolest pravilno leči. 

Da biste sprečili ovaj problem, unesite u karantin sve nove ježeve koje donesete u kuću, na najmanje dve nedelje, kako biste bili sigurni da nemaju grinje i kako ne bi zarazili druge kućne ljubimce.

Gojaznost

Ježevi koji su prehranjeni i ne vežbaju dovoljno mogu postati gojazni. Moći ćete da zaključite da vaš jež ima višak kilograma jer će imati višak sala ispod stomaka koje bi moglo da visi.

Jež bi trebao biti u stanju da se potpuno smota u klupko, bez da salo viri napolje.

Gojazni ježevi takođe mogu imati problema sa hodanjem i trčanjem.

Da bi se sprečila gojaznost, preporučuje se hranjenje ježeva odmerenom količinom hrane dnevno umesto slobodnog izbora.

Uobičajeno se koristi hrana za odrasle mačke u zatvorenom prostoru. Podstaknite mnogo vežbanja držeći točak u kavezu i dozvoljavajući ježu vreme pod nadzorom izvan kaveza.

Svi volimo da razmazimo svoje kućne ljubimce, ali kako bi vaš jež bio zdrav preporučljivo je ograničavanje poslastica, posebno onih sa visokim sadržajem masti poput glista. Ponudite mu umesto toga druge insekte – recimo cvrčke.

Respiratorne infekcije

Ježevi lako razviju respiratorne infekcije, posebno u mladosti. Na primer, česte su bakterijske infekcije, poput upale pluća.

Znaci respiratorne infekcije mogu uključivati kijanje, sekret iz nosa ili očiju, otežano disanje ili kašalj. Ako se ne leči, infekcija može dovesti do letargije i gubitka apetita.

Ako se infekcija proširi na ježeva pluća (upala pluća), može izazvati povećanu brzinu disanja i napor, otežano disanje, letargiju, anoreksiju i slabost.

Vaš veterinar može dijagnostikovati i lečiti respiratornu infekciju vašeg ježa. Ježevi mogu umreti od nelečenih respiratornih infekcija.

Tretman će uključivati antibiotike i, potencijalno, mere podrške – hranjenje na špric, tečnost, raspršivanje itd. – ako životinja ne jede i ne pije. Prognoza za infekcije gornjih disajnih puteva je odlična, ali za upalu pluća zavisi od stepena bolesti.

Da biste sprečili da vaš jež razvije problem, izolujte nove ježeve najmanje dve nedelje, kako biste znali da su zdravi pre nego što ih upoznate sa ostalim ježevima. Držite kavez vašeg malog ljubimca čistim i uverite se da nije izložen promaji.

“Sindrom klimavog ježa”

Genetsko neurološko stanje pod nazivom “sindrom klimavog ježa” (VHS) utiče na zdravlje domaćih ježeva. Najčešće je kod mladih ježeva, mlađih od 2 godine, a simptomi obično počinju sa neurološkim deficitom u ježevim zadnjim nogama dok se bori da normalno postavi stopala i bude izbalansiran.

Vremenom stanje napreduje i utiče na prednje noge, pa se na kraju životinja oseća loše, postaje slaba i letargična i prestaje da jede. Dolazi do značajnog gubitka težine koji teško podnose.

Ova hronična, progresivna paraliza na kraju onemogućava ježa da hoda. Ne postoji dijagnostički test za ovo stanje. Može se dijagnostikovati samo isključivanjem svih drugih uzroka sličnih simptoma.

To uključuje nedostatke u ishrani, moždani udar, tumore, bakterijske infekcije i povrede. Nažalost, veterinari nemaju lek za VHS. Eutanazija se često smatra humanim rešenjem patnji.

Problemi sa očima

Budući da ježevi imaju izbočene oči, podložni su povredama i iritaciji. Znaci iritacije oka, uključujući držanje oka zatvoreno, dodirivanje oka šapama ili suzenje.

Uzroci iritacije očiju mogu biti prašina ili drugi strani predmeti, ogrebotina ili infekcija oka. Vaš veterinar mora da dijagnostikuje problem.

Da biste sprečili probleme sa očima, držite kavez vašeg ježa čistim i bez oštrih predmeta koji bi mogli da ga ogrebu.

Gastrointestinalne infekcije

Još jedan uobičajen zdravstveni problem ježa su gastrointestinalne infekcije. Bakteriju salmonelu prenose mnogi ježevi i može se proširiti na ljude.

Odnesite ježeve koji imaju dijareju veterinaru. On će izvršiti fekalni pregled da proveri parazite i određene bakterije, gljivice itd., i fekalnu kulturu da bi definitivno dijagnostikovali salmonelu ili neki drugi specifični bakterijski patogen.

Često su neophodni antibiotici, a prognoza je obično dobra kada životinja nije ozbiljno sistemski bolesna.

Svaki put kada posumnjate da zdravlje vašeg ježa nije optimalno, nazovite veterinara ili odnesite vašeg ljubimca u veterinarsku ordinaciju. Uz odgovarajuću negu i socijalizaciju, možete godinama ježa održavati u dobrom zdravlju i odličnom raspoloženju.