O čemu sve moraju da vode računa vlasnici u Beču

U Beču je, recimo, 2017. godine živelo preko 56.000 pasa i 250.000 mačaka, koji spadaju u najdraže kućne ljubimce stanovnika. U mnogim stanovima ljudi drže i ptice, sitne glodare i ribice.

piše: petmagazine.rs

PSI

Od 1. septembra 2015. policija u Beču i nadležno opštinsko odeljenje sprovode strožije provere kako bi obezbedili poštovanje pravila držanja pasa. „Ljudi i psi harmonično koegzistiraju i većina vlasnika kućnih ljubimaca drži se pravila i zakonskih propisa“, naveo je Uli Sima, izvršni gradski odbornik zadužen za dobrobit životinja, izražavajući zadovoljstvo ponašanjem vlasnika pasa.

89% građana Beča je na referendumu 2010. glasalo za obaveznu dozvolu za čuvanje pasa za registrovane pse, a Grad Beč je odmah uveo ovu meru. Od tada je izdato 6.250 obaveznih dozvola za rukovanje psima. Na osnovu eksterne procene Bečkog Univerziteta za veterinu, ova mera je pomogla da se broj incidenata ujeda registrovanih pasa smanji za 63%. Svi psi, veliki ili mali, moraju imati brnjicu ili se držati na povocu na javnim mestima u Beču, a vlasnici pasa imaju zakonsku obavezu da svojim psima daju brnjicu na svim mestima gde je velika poseta, npr. u javnom prevozu, u restoranima ili na događajima.

Pravila o čistoći su glavna briga Bečana. Takozvani „WasteWatchers“ se staraju da vlasnici pasa zaista koriste kese za otpad koje im je obezbedilo 3.000 dispenzera da pokupe nered koji su ostavili njihovi četvoronožni prijatelji. Šetači pasa koji se ne pridržavaju ovog pravila čišćenja suočavaju se sa kaznom od 36 evra, što je jasno prikazano na znakovima.

Psi ne smeju ići svuda. Tako su, na primer na zelenim površinama ili dečjim igralištima u javnim parkovima psi zabranjeni. Zato u mnogima od njih postoje posebne zone za pse. 169 parkova za pse bez povoca (sa ukupnom površinom od 1.235.926 m²) pružaju psima dovoljno prostora za vežbanje van povoca i olakšavaju vlasnicima da se pridržavaju zakona.

Od januara 2010. bilo je obavezno da svi psi koji se drže u Austriji imaju ugrađen mikročip, što omogućava brže pronalaženje pasa koji su pobegli ili na drugi način izgubljeni ili ostavljeni. Vlasnici pasa su obavezni da svoje pse označe službenim elektronskim mikročipovima i da ih registruju u Državnoj bazi podataka o domaćim životinjama/Heimtierdatenbank des Bundes.

Da bi imali određene (“opasne”) rase pasa, njihovi vlasnici moraju da polože ispit i da dobiju dozvolu za njihovo čuvanje. Ti psi se uvek moraju voditi na uzici i nositi brnjicu. Vlasnice i vlasnici takvih pasa, osim toga, ne smeju imati više od 0,5 promila alkohola, ako sa psom izađu na ulicu.

MAČKE

Kućne mačke, koje se slobodno kreću vani, moraju da budu sterilisane. Naravno, vodi se računa i o bezbednosti, pa prozori i vrata moraju biti dobro zaštićeni, tako da mačka ne može pasti. Magistratsko odeljenje 60 – Veterinarske službe i zaštita životinja svim vlasnicama i vlasnicima mačaka savetuje da svoje ljubimice opreme čipom i da ih registruju, a tom dodatnom registracijom se može sprečiti da se mačka smatra napuštenom.

Mačke na otvorenom su, navode na Wien.at, navikle na život u prirodi. Uglavnom se zadržavaju na periferiji Beča. Mačke na otvorenom imaju vlasnike, obično su dobro negovane i samouvereno se kreću napolju. Često su veoma poverljive i prilaze ljudima koje ne poznaju.

Iz Grada mole da ne hvatate i ne nosite mačke koje sretnete na otvorenom sa sobom. Naročito u baštenskim naseljima, to su često kućne mačke koje izlae napolje i kojima nije potrebna nikakva pomoć. Ako je mačka na otvorenom uhvaćena, može biti problem da mačka i njeni vlasnici ponovo pronađu jedni druge.

Kancelarija za veterinarstvo i odeljenje za zaštitu životinja (MA 60) preporučuje da se sve mačke – posebno mačke na otvorenom – čipuju i registruju. To znači da se izgubljene mačke mogu brzo vratiti njihovim vlasnicima kada se pronađu.

Putovanje sa kućnim ljubimcima

EGZOTIČNE I OPASNE ŽIVOTINJE

Privatne osobe ne smeju imati, kupovati niti odgajati opasne životinje. Vlasnici “egzotičnih” životinja, koje zahtevaju posebne uslove (klima, ishrana, potreba za kretanjem i ponašanje), moraju to prijaviti nadležnom organu.