Genetska oboljenja ljubimica
Mace mogu da se prehlade, da ih boli stomak, zub ili da imaju neku virusnu infekciju. Ali, nije uvek tako. One su eksperti, kao i psi, u skrivanju bola, a ponekad simptomi mogu da vam govore jedno, a da je u pitanju apsolutno drugo oboljenje.
Za magazin MAČKA piše dr vet med Srđan Obradović
Praksa nam je pokazala da postoji dosta gentskih oboljenja na koja vi ne možete mnogo da utičete, ali možete da pomognete ljubimici, ako ih uočite na vreme. Uvek kažemo, ako primetite da se mačka drugačije ponaša, odvedite je kod veterinara. Izdvojili smo par genetskih oboljenja maca, za koje možda niste čuli.
POLICISTIČNA BOLEST BUBREGA
U pitanju je oboljenje koje se karakteriše prisustvom manjeg ili većeg broja cisti na parnim organima/bubrezima. Bolest sve prisutnija danas ili je možda samo podignuta svest o ovom oboljenju. Nekada je ovo oboljenje greškom vezivano isključivo za rasne mačke prvenstveno persijanere. Kod njih već nekoliko decenija imate genetske testove na osnovu kojih se nosioci ili pozitivne jednike isključuju iz priploda.
Već na osnovu ovog gore navedenog jasno vam je da se radi o genetskoj naslednoj bolesti. To znači da se jedinke rode već sa cistama koje nisu vidljive u ranom uzrastu. Najčešći uzrasni period kada se javljaju prvi problemi jeste oko 7 godine. Naravno, problemi mogu nastati i dosta ranije ali i kasnije, a kada se simptom javi oni se nastavljaju i to pogoršavaju do uginuća jedinke.
Simptomi ove bolesti u stvari su simptomi bubrezne insuficijencije:
-povećan unos vode
-pojačano uriniranje
-smanjena telasne masa
-dehidriranost
-povraćanje
-anemija itd…
Dijagoza se postavlja kada se urade analize urina, krvi, genetski testovi, a ultra zvučni pregled je najlakša metoda za potvrđivanje bolesti i metoda kojom se oboljenje lako prati. Ultrazvučni pregled nije invaziona metoda i danas su skoro sve vet ambulante opremljene UZ aparatima. Vrlo često se pkd slučajno otkrije tokom sistematskog godišnjeg pregleda ili ultrazvukom zbog određenih gastrointestinalnih problema.U zavisnosti od toga u kom uzrastu se postavi dijagnoza predlaže se i preventiva/da li će se samo uvesti medicinska hrana ili i određeni suplementi, zavisi od vašeg veterinara.
ASTENIJA KOŽE
Astenija kože je genetski nasledno oboljenje,koje se karakterise deficitom pravog proteina kolagena. Od kolagena nam zavisi snaga i elasticnost kože i ligamenata. U stvari, kolagen je lepak koji drži ceo organizam povezan.
Astenija kože je genetski nasledno oboljenje, što znači da tek rođeni mačići su već oboleli, ali do pojave simptoma ne mora brzo doći.
U pitanju je veoma retko oboljenje, te ne postoje neke brojke učestalosti. Kod rasnih mačaka se javlja najčešće kod himalajske mačke i naravno jedinke koje je imaju se isključuju iz priploda.
Na počeku smo pominjali kolagen, i da od njega zavisi elasticitet kože i da on na pravi način povezuje i kožu i zglobove. Kod astenije nemamo sintezu pravog kolagena već dolazi do formiranja defektnih kolagenskih vlakana. Samim tim nema pravilnog elasticiteta kože. Jedinkama obolele od astenije koža visi najčešće na prevojima zglobova i ovakava koža pokazuje veću sklonost ka povredama. Najranije kada se može primetiti je 8 nedelja, u igri mačića nastaju rane dosta velike koje jako sporo i teško zarastaju. Preporuka je uvek hirurška sanacija rane sa upotrebom odgovarajućih antibiotika.
Ako ne primetiti bolest zbog učestalih sporozarastajućih rana onda ćete sigurno primetiti drugačiji elasticitet kože. Prognoza za obolele mace zavisi od perioda kada se ustanovi. Što ranije potvrđena bolest znači duži život vaše jedinke.
Naravno sterilizacija/kastracija je obavezna, što zbog smanjene mogućnosti povređivanja prilikom parenja, što zbog isključivanje jedinki jer je bolest genetski prenosiva. Sledeća preporuka je redovno skarćivanje noktiju kako se same ne bi povređivale, obezbeđenje prostora u kojem mačaka živi. Preporuka je da ove mace žive isključivo u kućnim uslovima.
Od suplemenata možemo koristiti multivitamin preparate, kako bi ojačali samo integritet kože, i u ovom slučaju najviše pomaže vitamin C. Ali, ko dove bolesti uvek treba biti obazriv.
HIPERTROFIČNA KARDIOMIOPATIJA
Hipertrofična kardimiopatija je najčešće srčano oboljenje koje se javlja kod mačaka. Smatra se da je genetski uslovljeno oboljenje. Što se tiče polne predispozicije, mužjaci češće oboljevaju.
Ovo oboljenje karakteriše zadebljanje zidova srčanih komora. Time što dolazi do zadebljanja zida komora smanjuje se volumen krvi srca. To znači da srce može primiti manju, nego inače, količinu krvi, i da će manju količinu slati ka organizmu. Usled zadebljanja srčanog mišića njegova relaksacija je nepotpuna, pa posledično dolazi do povećanja pritiska, najpre na nivou leve komore. Kao rezultat povišenog pritiska leve komore i posledično leve pretkomore može doći do nakupljanja tečnosto na nivou pluca, što je alarmantno stanje i zahteva brzu intervenciju veterinara. Simptomi ovog oboljenja:
– anoreksija/gubitak apetita
– slab puls
– nemogućnost većeg fizičkog napora
– otežano disanje
– abnormalni srčani tonov
– oduzimanje zadnijh ekstemiteta
Oboljenje se može javiti već sa 6 meseci starost, ali se najčešće javlja u srednjoj dobi života. Dijagnostika ove bolesti se postavlja na osnovu rendgenskih snimaka i ultrazvučnog pregleda. Nažalost leka za HCM bolest ne postoji, a od medikamenata se koriste blokatori Ca kanala i diuretici. Takođe, upotreba acetilsalicilne kiseline radi prevencije krvnog ugruška isključivo ide na preporuku veterinara.
LIZOZOMSKE BOLESTI NAKUPLJANJA
U pitanju su isto genetski nasledne bolesti koje su izazvane nedostatkom raznih enzima koji su potrebni za obavljanje mataboličkih funkcija. U pitanju je veoma retko oboljenje koja se dijagnostikuju već kod mačića. Bolest se karakteriše nakupljanjem raznoraznih susptanci koje bi inače bile eliminisane enzimima i njihovo nakupljanje je najčešće u nervnom tkivu. Posledica tih nakuplajnja dovodi do trajnih oštećenja zdravih tkiva. Simptomi se primećuju već u prvih nekoliko meseci, a dijagnozu je jako teško postaviti i potrebno je uraditi najpre sve moguće analize krvi i urina da bi se odlučili za enzimska merenja.Bolest je jako progresivna i nažalost lek ne postoji, i bolest je gotovo uvek fatalna.