Zbog ujeda pasa iz budžeta potrošeno 50 miliona evra
Uprkos činjenici da iz godine u godinu postoji veliki broj odštetnih zahteva (u ovom periodu bilo ih je oko 68.000), te da se isplaćuje značajan novac, a bezbednost građana biva ugrožena, određene lokalne samouprave nisu imale ni prihvatilišta za napuštene životinje, ni odsek koji se bavi zoohigijenom a nije postojala ni odgovarajuća kontrola postupanja vlasnika.
Ovo su neki od podataka koji se mogu pronaći u izveštaju Državne revizorske institucije, a u vezi sa time koliko se efikasno rešava problem napuštenih životinja.
Zakon o dobrobiti životinja, čije poštovanje treba da prate veterinarski inspektori, inače propisuje niz stvari koje bi odgovoran vlasnik psa morao da poštuje. Uz to kako navodi DRI lokalna samouprava propisuje način izvođenja pasa i mačaka na javne površine i vrši nadzor na tim propsima.
Ipak, u praksi to i nije baš tako. DRI, navodi da 70 odsto jedinica lokalne samouprave nije izreklo nijednu kaznu za neodgovorno ponašanje vlasnika pasa, niti preduzelo aktivnosti na razvijanju svesti građana o odgovornom vlasništvu. Još 18 odsto izreklo je manje od deset kazni, što govori o nedovoljnom sistemu kontrole.
Foto: Profimedia.rsBez kontrole
DRI je anlizirala detaljnije postupanje pet opština kada je reč o napadima pasa i odštetama. Zanimljivi su primeri Negotina i Priboja. Radi se o opštinama koje nisu imale službu zoohigijene niti prihvatilište za napuštene životinje. Ujedno ovo su opštine koje skoro uopšte nisu kontrolisale ponašanje vlasnika pasa. U peirodu od 2017. do 2020. Opština Priboj nije izrekla nijednu kaznu neodgovornim vlasnicima pasa a opština Negotin jednu u visini od 15,000 dinara. Pri tome opština Priboj je na ime odšteta u ovom periodu isplatila čak 60 miliona dinara, a opština Negotin još više 97 miliona dinara.
Nova je od gradskih vlasti u Beogradu pokušala da dobije najsvežiji podatak o tome koliko Beograd izdvaja zbog napada pasa, ali zvaničan odgovor nismo dobili. Ipak, ostaje zabeležena izjava iz 2016, tadašnjeg gradskog menadžera, Gorana Vesića, prema kojoj su vansudska poravnanja za nadoknadu štete nastale usled napada napuštenih životinja gradski budžet za godinu dana olakšala za 24 miliona dinara,
Kraljevo za ujede pasa godišnje izdvaja 25 miliona
Za ujede pasa na teritoriji Kraljeva godinama odlazi oko desetak miliona dinara i kad se na taj iznos dodaju i troškovi finansiranja prihvatilišta za napuštene pse suma je oko 25 miliona dinara. Ako se nastavi trend sve brojnijih pasa bez vlasnika na ulicama, odštete mogu biti i veće. Pretpostavlja se da je trenutno oko 750 lutalica na ulicama Kraljeva, a nisu ostavljeni samo na području grada već i u prigradskim naseljima pa i u udaljenim selima.
Arenđelovac
U Aranđelovcu je u martu ove godine, posle višegodišnje izgradnje i stalnog odlaganja završetka radova,konačno otvoreno privatilište za pse. Otvaranje azila, već u prvom mesecu odrazilo se i na broj ujeda pasa lutalica, koji je manji za oko 50 odsto, saznajemo od građanskog aktiviste Ivana R. Ivanovića, koji je ujedno i koordinator nacionalnog Udruženja za zaštitu prava životinja.
Prema njegovim rečima u Aranđelovcu je u martu 2021. registrovano 48 ujeda pasa, dok je u martu ove, zabeleženo 16 ujeda. On kaže i da je opština Aranđelovac tokom poslednje dve godine, građanima isplatila 15 miliona dinara odštete, zbog ujeda pasa lutalica, pozivajući se na podatke koji su mu zvanično dostavljeni po Zahtevu za dobijanje informacija od javnog značaja.
Kragujevac
Sa druge strane, u Kragujevcu odavno postoji azil za humano zbrnjavanje pasa lutalica, ali i pored toga broj ujeda raste, a samo u poslednjih pet godina zabeleženo je 405 povreda od ujeda psa, rečeno nam je u Kragujevačkoj hitnoj pomoći. Prema zvaničnim podacima Gradske uprave, od početka ove godine, pa zaključno do 3.juna, Kragujevčani su podneli 94 tužbe i 43 zahteva za mirno rešavanje sporova.
U 2021. godini na ime odštete zbog ujedan pasa građanima je isplaćeno skoro 28 miliona dinara, a od početka ove godine, 8 miliona i 230 hiljada dinara. U Gradskoj upravi našem portalu je potvrđeno da se isplata nematerijalne štete za ujede pasa lutalica realizuje po presudama sudova, sudskim i drugim poravnanjima, a da se pojedinačni iznosi kreću do 30.000 do 150.000 dinara.
Čačak
Prema informacijama nadležnih službi u Čačku, ne može se precizirati broj ljudi koje su u tom gradu napali i ujeli psi, budući da je promenljiv. Kako kažu, u cilju smanjivanja takvih napada uvedeno je obavezno čipovanje pasa, što podrazumeva trajno obeležavanje uz pomoć mikro čipa sa identifikacionim kodom.
Tokom prethodne godine registrovan je manji broj napada na ljude, ali se povećao broj napada na domaće životinje u Čačku, kaže za Nova.rs Gradski pravobranilac Katarina Novković.
Prema njenim rečima, lane je protiv grada Čačka podneto 186 odštetnih zahteva oštećenih građana koji su pretrpeli povrede ili im je pričinjena šteta usled ujeda pasa lutalica.
„Od ovog broja 83 zahteva otpada na napade pasa na domaće životinje, odnosno registrovano je 59 zahteva više nego prethodne godine“, navela je Novković.
Odštetni zahtevi podnose se Gradskom pravobranilaštvu, nakon čega se oni prosleđuju Komisiji za utvrđivanje štete prouzrokovane od strane pasa lutalica, koja ih obrađuje i daje predlog u pogledu iznosa naknade štete, objasnila je ona.
„Iznosi koji se isplaćuju oštećenima kreću se od 30 do 50 hiljada dinara, a kada se radi o domaćim životinjama, iznosi zavise od vrste i broja napadnutih životinja. Najčešće se radi o ovcama i kokoškama“, precizirala je Novković. Ona je napomenula da se to tiče Gradskog pravobranilaštva, a o sudskim odlukama odlučuje to telo.
