Srčani crv kod pasa

Srčani crv, bolest srčanog crva ili dirofilarioza – sve su sinonimi za ozbiljnu i potencijalno fatalnu bolest koja se javlja kod pasa. Uzrokuje je parazit koji se prenosi krvlju poznat kao Dirofilaria immitis.

Odrasli srčani crvi se nalaze u srcu, plućnoj arteriji i susednim velikim krvnim sudovima zaraženih pasa. Retko se crvi mogu naći u drugim delovima cirkulatornog sistema. Odrasle ženke srčanih crva su 15 – 36 cm duge i 3 mm široke. Mužjaci su otprilike upola manji od ženki. Jedan pas može imati i do 300 srčanih crva kada se dijagnostikuje.

Odrasli srčani crvi mogu da žive do pet godina. Za to vreme, ženke proizvode milione potomaka zvanih mikrofilarija. Ove mikrofilarije žive uglavnom u malim krvnim sudovima.

Kakav je životni ciklus srčanog crva?

Životni ciklus srčanog crva je komplikovan; parazitu je potreban komarac kao posredni domaćin pre nego što može da završi svoj životni ciklus u psu. Komarac je sastavni deo životnog ciklusa srčanog crva, a čak 30 vrsta komaraca može preneti ove parazite.

Životni ciklus počinje kada ženka komarca ugrize zaraženog psa i proguta mikrofilarije skupa sa krvlju. Mikrofilarije se dalje razvijaju 10 do 30 dana u crevima komarca, a zatim ulaze u usta. U ovoj fazi, one su infektivne larve i mogu završiti sazrevanje kada uđu u psa. Infektivne larve ulaze u telo novog domaćina, nezaraženog psa, kada ga komarac ujede.

Ove infektivne larve migriraju u krvotok i kreću se u srce i susedne krvne sudove, sazrevaju do odraslih jedinki, pare se i reprodukuju mikrofilarije u roku od 6 do 7 meseci.

U kojim područjima ima srčanih crva?

Srčani crv kod pasa prisutan je širom sveta, u svim državama čija klima pogoduje razvoju komaraca, pa tako i u Srbiji. Faktori koji utiču na prevalenciju infekcije srčanim crvima uključuju vrste komaraca, klimu i prisustvo životinja u rezervoaru.

Rizik od infekcije je najveći kada se komarci aktivno hrane. Ovo obično zahteva temperature preko 10°C.

Kako se srčani crv širi?

Pošto je za prenos potreban komarac kao posredni domaćin, bolest se ne širi direktno sa psa na psa. Širenje bolesti se stoga poklapa sa sezonom komaraca, koja u našoj zemlji aktivno traje od maja do oktobra. Broj zaraženih pasa i dužina sezone komaraca su u direktnoj korelaciji sa incidencom bolesti srčanih crva u bilo kojoj oblasti.

Kakvu štetu srčani crv nanosi u telu psa?

Obično je potrebno nekoliko godina pre nego što psi pokažu kliničke znake infekcije. Shodno tome, bolest se dijagnostikuje uglavnom kod pasa od dve do osam godina. Bolest je retka kod pasa mlađih od godinu dana, jer je mikrofilarijama potrebno 5 do 7 meseci da sazreju u odrasle srčane crve nakon infekcije. Nažalost, do trenutka kada se uoče klinički znaci, bolest je obično dobro uznapredovala.

Odrasli srčani crvi

Odrasli srčani crvi izazivaju bolest tako što začepljuju srce i glavne krvne sudove koji vode iz srca, uključujući plućnu arteriju. Oni takođe ometaju funkciju ventila u srcu. Začepljenjem glavnih krvnih sudova smanjuje se dotok krvi u druge organe tela, posebno dotok krvi u pluća, jetru i bubrege. Smanjen protok krvi i smanjena isporuka kiseonika mogu uzrokovati bolesti ovih organa.

Znaci bolesti srčanih crva zavise od broja prisutnih odraslih crva, lokacije crva, dužine vremena tokom kojih su crvi bili u telu psa i stepena oštećenja koje su pretrpeli srce, pluća, jetra i bubrezi.

Najočigledniji klinički znaci bolesti srčane gliste su meki, suvi kašalj, kratak dah, slabost, bezvoljnost i gubitak izdržljivosti. Svi ovi znaci su najuočljiviji nakon vežbanja, kada se neki psi mogu čak onesvestiti ili dezorijentisati. 

Vaš veterinar može primetiti abnormalne zvuke pluća i srca kada sluša grudni koš stetoskopom.

U uznapredovalim slučajevima, kongestivna srčana insuficijencija može izazvati oticanje stomaka i nogu zbog nakupljanja tečnosti. Pas može izgubiti na težini, biti lošeg opšteg stanja ili anemičan. Teško zaraženi psi mogu iznenada umreti tokom vežbanja ili uzbuđenja.

Mikrofilarije (nezreli srčani crvi)

Mikrofilarije cirkulišu po celom telu, ali ostaju prvenstveno u malim krvnim sudovima. Pošto su mikrofilarije široke otprilike koliko i mali sudovi, one mogu blokirati protok krvi u ovim sudovima. Ćelije koje snabdevaju ovi sudovi tada su lišene hranljivih materija i kiseonika koji se normalno snabdevaju krvlju. 

Mikrofilarije prvenstveno oštećuju pluća i jetru. Uništavanje plućnog tkiva dovodi do kašlja. Povreda jetre dovodi do ciroze jetre i izaziva žuticu, anemiju i opštu slabost. Bubrezi takođe mogu biti pogođeni, kada se toksini akumuliraju u telu.

Kako se dijagnostikuje srčani crv?

U većini slučajeva, jedan ili više jednostavnih testova krvi će dijagnostikovati bolest srčanog crva. Dalji dijagnostički testovi su često potrebni kod pasa pozitivnih na srčanog crva kako bi se utvrdilo da li pas može bezbedno da se podvrgne lečenju. Pre početka lečenja preporučuju se neke ili sve od sledećih dijagnostičkih procedura:

• Serološki test za antigene odraslih srčanih crva. Ovaj test se izvodi na uzorku krvi. 
• Radiografija grudnog koša (rendgenski snimci). Rendgenski snimci se često preporučuju kod pasa sa srčanim crvom, kako bi se procenio stepen prisutnog oštećenja srca i pluća pre početka lečenja.
• Krvna slika (kompletna slika krvnih zrnaca, biohemija seruma). Testovi krvi se takođe mogu preporučiti pre lečenja srčanog crva, kako bi se procenilo prisustvo oštećenja organa povezanih sa srčanim crvima.

Kako se leči srčani crv?

Postoji određeni rizik uključen u lečenje pasa sa srčanim crvima, iako su smrtni slučajevi retki.

U prošlosti je lek koji se koristio za lečenje srčanih crva sadržavao visok nivo arsena i često su se javljali toksični neželjeni efekti. Danas je dostupan novi lek koji nema toliko neželjenih efekata, što omogućava uspešno lečenje više od 95% pasa sa srčanim crvima.

Mnogi psi imaju uznapredovalu bolest srčanog crva u vreme kada se ista dijagnostikuje. To znači da su srčani crvi prisutni dovoljno dugo da izazovu značajna oštećenja srca, pluća, krvnih sudova, bubrega i jetre. Retko, slučajevi mogu biti toliko uznapredovali da je sigurnije lečiti oštećenje organa i održavati psa u stanju bez bolova, nego rizikovati negativne efekte povezane sa ubijanjem srčanih crva. Psi u ovom stanju verovatno neće živeti više od nekoliko nedelja ili meseci. Vaš veterinar će vas posavetovati o najboljem pristupu lečenju pasa sa dijagnozom uznapredovale bolesti srčanog crva.

Tretman za ubijanje odraslih srčanih crva

Injekcija, melarsomin (brend Immiticide®), daje se za ubijanje odraslih srčanih crva. Melarsomin ubija odrasle srčane crve u srcu i susednim sudovima. Vaš veterinar će odrediti specifičan raspored injekcija u skladu sa stanjem vašeg psa. Većina pasa dobija početnu injekciju, nakon čega sledi period odmora od 30 dana, a zatim još dve injekcije koje se daju u razmaku od 24 sata.

Mnogi psi će takođe biti lečeni antibiotikom (doksiciklinom) za borbu protiv potencijalne infekcije bakterijama (Volbachia) koje naseljavaju srčani crv.

Nakon tretmana je neophodan odmor

Odrasli crvi umiru za nekoliko dana i počinju da se raspadaju. Dok se raspadaju, prenose se u pluća, gde se zadržavaju u malim krvnim sudovima i telo ih na kraju ponovo apsorbuje. Ova resorpcija može potrajati nekoliko nedelja do meseci, a većinu komplikacija nakon tretmana izazivaju ovi fragmenti mrtvih srčanih crva. Ovo može biti opasan period, tako da je apsolutno neophodno da se pas drži u stanju mirovanja i da mu nije dozvoljeno da vežba mesec dana nakon poslednje injekcije tretmana. Prva nedelja nakon injekcije je kritična jer tada crvi umiru. Kašalj je primetan sedam do osam nedelja nakon tretmana kod mnogih zaraženih pasa. Ako je kašalj jak, obavestite veterinara i raspitajte se o mogućnostima lečenja.

Brzo lečenje je neophodno ako pas ima značajnu reakciju u nedeljama nakon početnog tretmana, iako su takve reakcije retke. Obavestite veterinara ako vaš pas pokaže gubitak apetita, kratak dah, jak kašalj, iskašljavanje krvi, groznicu ili depresiju. Tretman antiinflamatornim sredstvima, antibioticima, mirovanjem u kavezu, potpornom negom i intravenskim tečnostima je obično efikasan u ovim slučajevima.

Tretman za ubijanje mikrofilarije

Pored leka koji se koristi za ubijanje odraslih srčanih crva, pas će dobiti lek za ubijanje mikrofilarija (larve srčanog crva). Pas će možda morati da ostane u bolnici radi posmatranja na dan kada se ovaj lek primenjuje, a to se može uraditi pre ili posle injekcija za odrasle srčane crve. Nakon tretmana, vašem psu će početi preventivno lečenje srčanih crva.

Noviji protokoli za lečenje srčanih crva koriste različite lekove za ubijanje mikrofilarija. Vaš veterinar će izabrati tačan lek i vreme primene na osnovu stanja vašeg psa.

Da li su potrebni neki drugi tretmani?

Psi sa teškom bolešću srčanih crva mogu zahtevati antibiotike, lekove za ublažavanje bolova, posebne dijete, diuretike za uklanjanje akumulacije tečnosti u plućima i/ili lekove za poboljšanje funkcije srca pre lečenja srčanih crva. Čak i nakon što su srčani crvi ubijeni, nekim psima može biti potrebno doživotno lečenje srčane insuficijencije. Ovo uključuje upotrebu diuretika, lekova za srce kao što su ACE-inhibitori, beta-blokatori ili srčani glikozidi i posebne dijete sa malo soli.

Kakav je odgovor na lečenje i prognoza nakon tretmana?

Vlasnici pasa su obično iznenađeni poboljšanjem psa nakon lečenja srčanih crva, posebno ako je pas pokazivao kliničke znake bolesti srčanog crva. Mnogi psi pokazuju obnovljenu snagu i vitalnost, poboljšan apetit i povećanje telesne težine.

Kako sprečiti da pas dobije srčanog crva?

Možete sprečiti da vaš pas dobije srčane crve koristeći preventivu. Kada je pas uspešno lečen od srčanih crva, neophodno je započeti program prevencije, kako bi se sprečilo buduće ponavljanje. Uz danas dostupne bezbedne i pristupačne preventive protiv srčanih crva, nijedan kućni ljubimac ne bi trebalo da trpi ovu strašnu bolest. Konsultujte se sa svojim veterinarom da odredite koji je preventivni program protiv srčanih crva najbolji za vašeg psa.

)