NAJDUGOVEČNIJE RASE PASA

Neko generalno pravilo koje se uočava jeste da manje rase žive duže u odnosu na velike rase pasa. Prema stručnjacima, razlog ovome je verovatno to što se rase većih dimenzija prebrzo razvijaju i rastu što može negativno uticati na njihovo zdravlje i učiniti ih podložnim nekim oboljenjima. Naravno i  među malim i velikim rasama postoje brojne razlike u dužini životnog veka, a na to koliko dugo će neki pas živeti utiče i niz faktora ne samo rasa kojoj pripada ni njegova veličina.

Šta najviše utiče na pseće godine?

Kako bi pas imao srećan i dug život, neophodno je obezbediti mu odgovarajuće životne uslove. Nažalost, često se dešava da psu početak, ali i ostatak života bude u vrlo teškim uslovima. Takođe, nisu ni svi vlasnički psi odgajani u istim uslovima. Pritom veliki je uticaj i okolonsti u kojima pas živi, ali i na koji način se vlasnik ponaša prema njemu.

Šta vlasnik može da uradi da bi produžio život svom psu

• ishrana – obraćanje pažnje na zdravu pravilnu ishranu, kroz zdravu dijetu pas može izbeći brojna oboljenja i zdravstvene probleme
• dovoljna količina aktivnosti – obezbeđivanje dovoljne količine fizičkih i mentalnih aktivnosti u skladu sa potrebama rase
• redovno pranje zuba – pokvareni zubi mogu izazvati brojne zdravstvene probleme
• redovne posete veterinaru – uvek je bolje sprečiti problem, nego lečiti
• održavanje dlake

U nastavku smo izdvojili nekoliko manjih rasa koje imaju potencijal da uz odgovarajuće uslove imaju duži životni vek u odnosu na druge rase:

Maltezer

Životni vek ove rase je između 12 i 15 godina, sa prosekom od 13,5 godina u slučaju prirodne smrti. Mnogi maltezeri poslednjih godina žive i duže od očekivanog, pa nije iznenađujuće videti i one koji imaju čak 17 ili 18 godina. Ženke imaju u proseku godinu dana duži životni vek u odnosu na mužjake. Najčešći uzroci prirodne smrti kod ove rase su kardiovaskularne bolesti, nasledne bolesti poput hidrocefalusa, kolitisa i drugih kao što je i rak.

Bigl

Bigl se smatra jednom od najzdravijih rasa u poređenju sa drugima. Njihov prosečan životni vek je između 12 i 15 godina. Postoje slučajevi da su doživeli i punih 17 godina. Ukoliko se ispoštuju određene smernice poput svih neophodnih vakcinacija, ispoštuje lovački karakter ove rase sa dovoljnom količinom fizičkih aktivnosti može se očekivati da će doživeti duboku starost. Ono što može uticati na skraćenje životnog veka jeste neka nezgoda ili infekcija. Takođe, problemi iz domena hroničnih bolesti poput dijabetesa ili naslednih oboljenja mogu uticati na skraćivanje njihovog životnog veka.

Džek rasel terijer

Prosečni životni vek ove rase je od 13 do 16 godina što ih ubraja u dugovečnije rase. U kasnijem životnom dobu mogu imati zdravstvenih problema poput gluvoće ili problema sa očima, ali u globalu predstavljaju vrlo zdravu i dugovečnu rasu. Ukoliko je džek izbegao zdravstene probleme i tokom života imaoo dosta aktivnosti i treninga može se očekivati da će vrlo često živeti i 15 i više godina. Neki od zdravstvenih problema koji se mogu javiti kod ove rase su dislokacija sočiva, bolesti desni kao i problemi sa disanjem kao posledica infekcija.

Jazavičar

Prosečni životni vek jazavičara je između 12 i 16 godina, ali su česti slučajevi da žive i duže od 18 godina. Najčešći prirodni uzroci smrti kod ove rase su starost, rak, srčani i neurološki problemi. Takođe, potrebno je voditi računa i da jazavičar nema prekomernu težinu jer to zbog njegove dužine tela može uticati na kičmu. Dobro je i povesti računa prilikom biranja legla iz kojeg jazavičar potiče, jer se na taj način mogu izbeći potencijalne nasledne bolesti. Dobra ishrana kao i zdravstvena nega će naravno pozitivno uticati na njihov životni vek, kao i kod drugih rasa.

Jorkširski terijer

Jorkiji su vrlo popularna rasa i prosečno žive između 12 i 15 godina, s tim što ženke prosečno žive godinu dana duže u odnosu na mužjake. Predstavljaju jednu od najzdravijih rasa pasa jer većina zdravstvenih problema koja ih karakteriše nije fatalna po njih. Ono što se ubraja u česte uzroke prirodne smrti kod jorkija je leptospiroza, respiratorne bolesti, infekcije disajnih puteva i rak. Ono čime vlasnik može produžiti život svog jorkija je redovna vakcinacija, preventivno delovanje kako bi se izbegle potencijalne povrede, kao i redovna i kvalitetna ishrana.

Pomeranac

Ova rasa živi između 10 i 16 godina. Kao rasa imaju vrlo mali rizik od dobijanja ozbiljnijih bolesti poput raka. Kod pomeranaca su zdravstveni rizici uglavnom vezani za bolesti koje ih neće životno ugroziti poput problema sa zubima, kožom i očima a u kasnijem dobu mogu dobiti i probleme sa kolenima. Ukoliko se uzima pas ove rase od odgajivača, potrebno je povesti računa o leglu iz kojeg dolazi kao i o genetskim testovima kako bi se izbegle potencijale nasledne bolesti koje mogu uticati na njegov životni vek.  Takođe, ukoliko se sačuvaju od potencijalnih povreda možemo očekivati da će ljubimac ove rase biti dugo u našem životu.

Čivava

Čivave važe za najdugovečnije pse, u proseku žive između 15 i 20 godina. Odgovarajuća dijeta utiče direktno na životni vek ove rase, potrebno je izbegavati davanje ostataka hrane poput ostataka od večere i obezbediti im izbalansiranu i zdravu ishranu. Težina je takođe vrlo bitan faktor, jer su gojazni psi ove rase dosta podložniji bolesti od onih sa optimalnom kilažom. Genetske predispozicije su takođe vrlo bitan faktor, pa je potrebno pribaviti informacije o roditeljima od odgajivača. Dobra nega zuba, dlake i redovne vakcinacije i kontrole kod veterinara se podrazjevaju. Takođe, ženke ove rase u proseku žive duže u odnosu na mužjake oko 2 godine.

Izvor: petrepublic.rs