Mučne scene po azilima u Srbiji: Dragan Jovanović (SNS) želi da se dozvoli odstrel pasa lutalica

Kako rešiti problem napuštenih pasa – pre nekoliko dana tom temom bavio se i skupštinski odbora za poljoprivredu. Kada ljudi nemarno svoje ljubimce izbacuju na ulicu, a za to zadužene službe ne rade svoj posao, jedan od članova odbora, poslnik sns-a, Dragan Jovanović, dao po njemu, u tom trenutku, logičan predlog, da se likvidiraju.

„Mi moramo vratiti mogućnost da lovci rade, ono što su radili 50 godina pre, a to je da te pse mogu bar na seoskom pordručju gde su voćnjaci i određeni usevi, da proglase štetočinama i da se vrši odstrel i tako će to pitanje da se reši bez ikakvog problema“, kaže Dragan Jovanović iz SNS inače član Odbora za poljoprivredu.

Predlog, ubijanje bez problema, naišao je na oštru osudu i zgražavanje.

Ružna poruka, ružna poruka, i oni zaslužuju da žive, ja obožavam životinje i smatram da treba da idu u azile gde će se pobrinuti, udomljavati, strelistai, lečiti. Evo mi smo ove umesto odstrelom rešili udomljavanjem, udomili smo ih u paketu i ulepšali su mi život, tako da mislim da je to bolje rešenje nego pomenuto“, kažu građani Beograda.

Da se azili subvencionišu, i da se u njima isprati rad, jer je bilo dosta priča kako se psi tamo muče, što je okrutno i pogrešno. Nema potrebe da jurimo rasne pse, ja imam igrom slučaju jednog koji jeste i jednog koji nije, i apsolutno nema nikakve razlike, mislim da treba da se radi na tom usvajanju“, kažu građani Čačka.

Predlog nije usvojen, predsedavajući je savetovao stranačkom kolegi da ga preda kao amandman. Poslanik Jovanović u međuvremenu za nova. rs kaže da se izvinjava, jer nije tako mislio. Inače, predsednik Skupštine opštine Topola 15 godina, isto koliko je na snazi i zakon o doborbiti životinja. Tvrdi, mislio je isključivo na, kako je rekao, štetočine, gladne i zapuštene pse koji se posle nekog vremena pretvaraju u hijene koje kidišu na ljude i stoku.

„Mi smo svi imali priliku da čujemo šta je on rekao, nema mislio sam ovo ili ono, zna se šta je rečeno, problem ne može tako da se reši, pritom na ovaj način se ljudi podstrekavaju da čine dva krivična dela, jedno je kriivčno delo iz člana 269 ubijanje i mučenje životanja, a drugo je izazivanje opasnosti, pucanje na javnom mestu“, kaže Ivona Atanasijević iz Evropska inicijativa 17.

„Nije to ništa novo, ljudi koji se bave životinjama na lokalu znaju da ima mnogi takvih predsednika opštine, i da ima mnogo Ruma, odnosno prihvatilišta kao ono u Rumi i kojem smo videli kakvo je stanje, oni samo žele da legalizuju ono što već rade, dakle oni ubijaju životinje svakodnevno, svakodnevno se u Srbiji ko za koliko životinja ubije koji ne prođu kroz nikakve knjige“, kaže Miloš Đuričić iz Udruženja „Beta“.

I ne zna se koliko je pasa mučki ubijeno samo u državnom prihvatlištu Komunalac u Rumi. Kapiju zakatančenu za javnost prošla je kao volonterka Vesna Teodorović. Ono što je kamerom zabeležila u januaru i februaru je zaprepašćujuće. Živi leševi u nehigijenskim usloviima i kavezima u kojima nemaju prostora ni da ustanu.

„Posle mesec i po dana, svi psi, tj 90 odsto pasa iz tog prihavtilišta više nije bilo tu, imamo osnovanu sumnju da su svi ti psi uginuli, videli smo te pse u jako lošem stanju, mršavi, to su psi kojima je ostalo nekoliko dana do uginuća, oni nisu imali nikakvu veterinarsku negu, veterinar, po rečeima šefa prihvatlišta, nikad nije dolazio u prihvatilište, niti su psi vođeni kod veterinara“, kaže Vesna Teodorović iz Pravo na život Šabac.

Takvo prihvatilište primilo je 15 miliona dinara iz budžeta za poslove zoohigijene, da vakciniše, čipuje i steriliše pse. I nije jedino.

„Takvih prihvatilišta imate koliko hoćete, poseban problem su državna prihvatilišta u kojima javnost i volonteri često nemaju pristup koja prestavljaju prave logore smrti za pse, dešavalo se da je bilo kanibalitma, da psi umiru u najvećim mukama, jedući jedni druge, jer nemaju hrane, a za sve to se ogromna sredstva izdvajaju iz budžeta, pa se postavlja pitanje gde ta sredstva završavaju“, kaže Vanja Bajović, profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu.

Da nema korupcije, ne bi bilo ni napuštenih pasa, tvrdi profesorka Bajović.

„Imamo glavne aktere za nerešavanje tog problema, Kinološki savez Srbije, koji godišnje štancuje 60.000 pedigrea, to su samo rasni psi, dok jedna Švajcarska ili Francuska ima samo 8.000 štenaca, pa vi postavite pitanje gde završava 60.000 pasa. Drugo, cena rodovnika po psu je 2.500 dinara, znači prihodi kinološkog saveza su milionski, samo od ove delatnosti“, ističe Bajović.

Zato je, kaže, neophodno da se uredi kinološki savez i da ga kontroliše Uprava za veterinu. Ali to se nije našlo u izmenama Krivičnog zakonika, zakona o veterini i zakona dobrobiti životinja. Umesto toga na odboru za poljoprivredu usvojeno je ukidanje obaveza jedinica lokalnih samouprava na usluge zoohigijene i prihvatilišta. Predložila poslanica Ivana Stamatović, po struci arhitekta, a da niko iz radne grupe osnovane pre dve godine koju čine i pravnici nije ni konsultovan.

„S obzirom da smo mi stručna i zaintereosvana javnost kojoj je bilo u obavezi da se omogući u izmenama zakona mi tražimo da se ovi predlozi povuku od strane poslanice koja ih je iznela. U primeni zakona fali jedan korak ispred, a za to vam trebaju papir i olovka, psi svi moraju biti popisani, svi psi moraju biti čipovani i vi tek tada znate ko je neodgovoran vlasnik i ko je napustio psa, jer vi tek tada znate ko je neodgovoran vlasnik i ko je ostavio psa, a inače obaveza čuvanja i nenapuštanja psa je već propisana zakonom o dobrobizti i ona je već kažnjiva“, kaže Atanasijević.

„Ja bih ceo taj pokušaj izmene zakona manjak znanja, a višak samopouzdanja, ja se samo plašim da će ovo proći po automatizmu, predložili, prošlo raspravu, kao što je bilo sa gomilom hitnih zakona koji su prošli bez ikakve javne rasprave pa se bojim da će to biti i ovde“, kaže Đuričić.

U izmenama zakona sporno je i to što bi se napuštenim psima smatrali samo oni kojima su vlasnici preminuli. A istina je da su napušteni psi svi oni koje su vlasnici izbacili kada su im dosadili ili ih iz nekog drugog razloga nisu hteli. Oni nisu ni lutalice, ni štetočine, i za razliku od ljudi, ne mogu da progovore.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

#related-news_0

BONUS VIDEO – Jeza i horor u Grockoj: Šta je inspekcija zatekla na mestu divljeg azila za pse?