Velški korgi: razigran, privržen, poslušan

Nastanak korgija je veoma nejasan i nema pravih pisanih svedočanstava o njihovom poreklu.  Smatra se da su jedna od najstarijih rasa psa koja je nastala u Velsu, pokrajini Ujedinjenog kraljevstva.

Piše: Kinološka akademija

U rukopisima iz 12 veka pominju se govedarski psi, ali se teško sa sigurnošću može tvrditi da su to današnji kogi ili njihovi preci. Pretpostavlja se da na nastanak ovih pasa uticaja imaju skandinavske rase ko što je švedski valhund, koje su u Britaniju došle zajedno sa osvajačkim pohodima Vikinga tokom 9 i 10 veka. Na formiranje rase i njenih karakteristika kakve danas poznajemo uticaja su imali psi špic tipa koje su sa sobom na područije Velasa.u 11 veku doveli flamanski trgovci.

Korgiji su uzgajani i upotrebljavani kao govedarski psi. Oni na vrlo specifičan način teraju goveda. Umesto da trčeći oko životinja  okupe ih u grupu, oni pak grickaju i štipaju zubima goveda za donje delove nogu, i na taj način prikupljajući ih teraju dalje. Pored toga što su korgiji “specijalizovani” za teranje goveda, koriste se i za teranje ovaca i velških ponija, a takođe su jedn od retkih rasa koja se može koristiti za teranje jata gusaka. Pored svih ovih aktivnosti korgiji su bili  pomagači u lovi i čuvari domaćinstva.

Ime rase je isto tako teško utvrditi kao i njeno poreklo. Postoji više tumačenja termina “corgi”. Po jednom od tumačenja na velškom reč “cor” znači patuljak dok nastavak “gi” znači pas, tako da bi se moglo reći da ime rase znači pas patuljak ili patuljasti pas. Dugo vremena umesto imena “corgi” upotrebljavana su imena “Ci-llathed“ što na velškom označava dvorišnog psa dugog tela, a takođe i ime “Ci Sawdlo“ koje mu je dato zbog osobine da dok tera goveda gricka ih za pete.

Korgiji su kao jedna rasa prvi put zvanično prikazani 1925. godine. Na Kraftu 1927. godine izlagani su u dve klase razdvojeni po tipovima. Od 1934. pa do danas zvanično su priznate dve rase korgija. Velški korgi kardigan i velški korgi pembrok. Svaka od rasa dobila je ime po pokrajini u Velsu gde je prvobitno uzgajana. Pembrok je mnogo brojniji i zastupljenji kao rasa za razliku od kardigana. Tako je 1934. Engleski kenel klub registrovao 250 pembrok korgija i 59 kardigan korgija, a tokom 1967. registrovano je 4459 pembrok velških korgija i svega 197 kardigana. Popularizaciji pembroka kao rase širom sveta verovatno je doprinelo i to što je Britanska kraljica Elizabeta II bila veliki ljubitelj i odgajivač pembrok velških korgija. Svoje prve pse dobila je na poklon od svog oca Kralja Džordža VI 1936. godine i od tada nije prestajalo njeno interesovanje za ovu rasu. U svom okruženju uvek je imala i odgaja 4-5 pasa ove rase.

Izgled

Razlike u izgledu između kardigana i pembroka se ogledaju u veličini tela, izgledu glave i boji.

Kardigan velški korgi

Kardigan je krupniji u odnosu na pembrok korgija. Prosečna visina u grebenu je 30 cm, a težak je oko 15 kg. Pravougaonog formata tela, dosta dug u odnosu na visinu (za oko 40%).  Glava podseća na lisičiju sa velikim zaobljenim uspravnim ušima udaljenim oko 8 cm jedno od drugog. Rep je dug nalik na lisičiji i doseže do zemlje. U pokretu nošen u ravni sa leđnom linijom ili vrlo malo iznad nje. Dlaka je srednje dužine, ravna, oštre tekstura, sa dobro razvijenom podlakom. Kod kardigana dozvoljene su blu merl, tigrast, crvena, seble (boja samurovine), trobojan sa tigravim oznakama, trobojna sa crvenim oznakama. Sve pomenute boje mogu biti sa ili bez tipičnih belih oznaka na glavi, vratu, grudima, donjim delovima stomaka, nogama i šapama, kao i vrhu repa. Bela boja ne sme biti preovlađujuća.

Pembrok velški korgi

Pembrok je za razliku od kardigana niži i manji pas. Visina se kreće od 25 cm pa do najviše 30 cm. Prosečna težina je od 10 do 12 kg. Pravougaonog formata tela srednje dužine, lisičije glave, ušiju srednje veličine. Rep je poželjno da bude prirodno kratak ili se ranije kupirao. Psi koji imaju rep nose ga u ravni sa leđnom linijiom dok u pokretu može biti nošen i iznad leđne linije. Dlaka je srednje dužine ravna nikada meka i kovrdžava sa dobro razvijenom podlakom. Boje je crvene, boje samurovine, žutosmeđe, crne sa paležima (black and tan) sa ili bez belih oznakea na grudima, vratu i nogama. Dozvoljena je i poneka bela oznaka na glavi i njušci.

Karakter i ponašanje

Korgi je vrlo intilegentan, lukav i svestran pratilac. Radoznao je, razigran i zabavan a takođe može biti i zaštitnički nastrojen. Jako je dobar i privržen deci. Danas se u manjoj meri koristi kao ovčarski i govedarski pas. Od svog vlasnika zahteva da mu se posveti svakodnevna pažnja i društvo. Voli šetnje kao i druge aktivnosti na otvorenom. Sa socijalizacijom i obukom treba otpočeti u najranijim danima života dok je još uvek štene kako bi ste na kraju imali poslušnog i vaspitanog psa. To je pas koji se lako uči i obučava, ai sam pokazuje želju i volju za učenjem. I jedna i druga rase uspešno se obučavaju i koriste kao psi u agiliti takmičenjima.

Zdravlje

Kardigan i penbrok korgi su dugovečne i dosta vitalne rase. Od zdravstvenih problema koji mogu pratiti pse ove rase treba istaći displaziju kukova i laktova, kao i diskus henriju kao oboljenja koja se javljaju kod većeg broja pasa u populaciji. Prosečan životni vek im je 11 do 13 godina. Polni nagon kod kuja je se u većini slučajeva javlja na svakih 6 meseci. Pri štenjenju nema većih komplikacija i uglavnom se štene same bez pomoći vlasnika i veterinara. Na svet donose prosečno 6-7 vitalnih mladunaca.

Standardi

Od priznavanja 1934. pa do danas standardi za obe rase nisu se mnogo menjali. Standard za kardigana je zaveden pod brojem 38 i na snazi je od 2022. godine. Standard penbroka pod brojem 39 je izmenjen 2022. Poslednjim izmenama standarda obe rase su svrstane u sekciju 2  1. FCI grupe.