Ishrana mačaka sa dijabetesom

Iskustvo veterinara je pokazalo da
korigovanjem načina ishrane, redovnim kontrolama i podsticanjem fizičke
aktivnosti, dijabetes može doći u stanje mirovanja (remisije) i mace mogu
doživeti duboku starost.

Tekst: dr vet. med. Tamara Stanojević za magazin “Mačka”

Kada vlasnik mačke primeti da ona
češće mokri, više traži hranu, a pri tome mršavi, nervoznija je, napetija nego
inače ili čak letargična i pospana, mora je odvesti na pregled kod veterinara
jer to mogu biti simptomi razvoja Diabetes
melitus
-a, ili kako ga laički nazivamo – šećerne bolesti. Pored ovih
simptoma, može se primetiti i da je dlaka mačke bez sjaja, neuredna, da se
pojavljuju  znaci dehidriranosti, zatim
da maca koja je doskora uredno koristila posip počinje da urinira van posude, a
u uznapredovalom stanju bolesti može se javiti i neuobičajen zadah, smanjenje
apetita i drastičan gubitak telesne težina, mišićna slabost i otežano
korišćenje zadnjih nogu usled neuropatije. 

Šta je Diabetes
melitus
?

Ovaj zdravstveni problem je stanje u
kojem organizam mačke, konkretno pankreas, nije u stanju da produkuje insulin
ili ga ne produkuje dovoljno, ili tkiva ne daju potreban odgovor na insulin.
Rezultat je povišen nivo glukoze u krvi. Glukoza kao osnovno energetsko gorivo
organizma pod upravom insulina ulazi u ćelije donoseći im neophodnu energiju za
funkcionisanje. Nedostatak glukoze u tkivima znači nedostatak energije za
obavljanje metaboličkih procesa, a samim tim i ozbiljne zdravstvene probleme u
okviru svih organskih sistema. Osnovna terapija je nadomeštanje insulina kojeg
nema dovoljno u krvi.

Tipovi dijabetesa

Kao i kod ljudi, i kod naših
ljubimaca  problem sa nivoom glukoze u
krvi se javlja u formi dijabetesa tipa I i dijabetesa tipa II. 

Dijabetes tipa I znači da je
koncentracija glukoze visoka zbog prestanka stvaranja insulina, dok je kod tipa
II nivo glukoze visok jer ćelije ne reaguju na odgovarajući način na insulin
ili njegova produkcija nije dovoljna. Kod mačaka se najčešće pojavljuje
dijabetes tipa II, odnosno takozvani insulin nezavisni dijabetes. Kod mačaka sa
insulin nezavisnim dijabetesom, odgovarajući dijetalni pristup može poboljšati
držanje glikemije pod kontrolom i čak smanjiti potrebu za insulinskom
terapijom. Preovlađuju podaci koji pokazuju da je broj obolelih mačaka u opštoj
populaciji između 0,5% i 1%, ali da ide i do 2%.

Razlozi za nastanak

Dijabetes se uglavnom javlja kod
mačaka starijih od deset godina, znači kod starije i gerijatrijske populacije.
Nedovoljna sekrecija insulina i oslabljen odgovor tkiva na insulin su osnove
poremećaja i nastanka Diabetes melitus-a.
Prema jednoj od hipoteza, do ovih problema dolazi zbog dugogodišnje ishrane
mačaka ugljenim hidratima, pre svega komercijalnom prerađenom hranom sa visokim
procentom ugljenih hidrata. Mačke su po načinu ishrane i tipu metabolizma
mesojedi, pa im više odgovara ishrana sa visokim procentom proteina
životinjskog porekla. Međutim, pojavile su se i studije koje opovrgavaju
pretpostavku da je ishrana suvom, ekstrudiranom hranom uzrok nastanka šećerne
bolesti, i više se okreću ka visokom procentu ugljenih hidrata kao uzroku.

Telesna težina

Ipak, najviše je proučavana povećana
telesna težina i njen uticaj na razvoj bolesti, i pokazalo se da postoji
ozbiljna, negativna veza između gojaznosti mačke i razvoja dijabetesa. Zati je
važno napomenuti da je moguće spasti mačku od šećerne bolesti. Tendenciju
porasta broja gojaznih mačaka prati i povećan broj mačaka sa dijabetesom, i to
u većem procentu kako su mačke starije. Kada spojimo neodgovarajuću ishranu,
višak kalorija, nekontrolisanje unete količine hrane u toku dana i nedovoljno
fizičke aktivnosti, posle izvesnog vremena imaćemo sliku gojazne mačke.
Najbolji način da sprečimo nastanak dijabetesa jeste upravo da ne dozvolimo
stvaranje ovakve ˝slike˝- mačka ne sme postati gojazna. To će se postići
odgovarajućom ishranom, kontrolisanim porcijama i čestom igrom sa mačkom (20
minuta minimalno tokom dana), kao i obogaćivanjem životnog prostora mačke tako
da se ona što više kreće. 

Nutritivni tretman obolele mačke

Nažalost, još uvek nemamo lek za
dijabetes, ali se on može kontrolisati insulinskom terapijom i promenama u
ishrani. Svaka mačka, kao i svaka hronično obolela jedinka, zahteva
individualno formiranje plana ishrane, jer je svaka od njih poseban slučaj.
Trebalo bi uzeti u obzir kondiciju mačke, uzrast, dotadašnji način ishrane,
način života i okruženje, kao i postojanje drugih zdravstvenih problema.

Stubovi nutritivnog tretmana dijabetesa su:

*Rutina u vremenu hranjenja

*Izbor odgovarajuće hrane

*Kontrola težine

Ove tri tačke će veterinar
definisati u skladu sa ostalim nalazima i saznanjima o stanju mačke, i uz
redovne kontrole eventualno ih korigovati u skladu sa promenama zdravstvenog
stanja mačke i nivoa glukoze u krvi.

Rutina u vremenu hranjenja

Preporučuje se nekoliko manjih
obroka kako bi se održavao što stabilniji nivo šećera u krvi. Obrok može biti u
isto vremekad i davanje insulina i, prema mišljenju nekih veterinara, to je
način da se spreči nagli pad šećera posle davanja insulina, iako nemamo čvrste
dokaze za da će vreme hranjenja zaštititi mačku od hipoglikemije. Veoma je
važno da mačka dobija obroke u isto vreme.

Izbor odgovarajuće hrane

Nekoliko studija je iznelo nalaze o
pozitivnom uticaju:

*nerastvorljivih dijetalnih vlakana;

*povećane koncentracije proteina;

*smanjenog procenta ugljenih
hidrata.

Međutim, još uvek nije postavljen
čvrst okvir za garantovano efikasan obrok za mačku dijabetičara, a čak se
postavlja i pitanje da li je promena hrane neophodna. Činjenica je da iz svih
ovih studija možemo izvući zajednički zaključak: da pozitivan uticaj na
kontrolu šećerne bolesti imaju hranljive materije koje dovode do smanjenja
telesne težine.

Voda

Veoma je važno i da mačka obolela od
dijabetesa unosi dovoljne količine vode zbog 
povećanog gubitka tečnosti usled češćeg uriniranja. Važan je i unos
probiotika i minerala u biološki dostupnom obliku (helirana forma).

Specijalna hrana

Jedan broj veterinara smatra da je
potrebno da se mački sa dijagnostikovanim dijabetesom u ishranu uvede
specijalno formulisana hrana za tretman dijabetesa. Postoji niz kompanija koje
proizvode ovu specijalizovanu hranu, i ona se pojavljuje u suvoj ili vlažnoj
formi, i različitog je sastava. Sastav se može bazirati na povećanom unosu
rastvorljivih i nerastvorljivih dijetalnih vlakana i prebioticima, ili na
visokom procentu proteina (preko 50%), a sniženom procentu ugljenih hidrata,
dodatim prebioticima i L-karnitinu, ili na podjednakim količinama proteina i
ugljenih hidrata, ali povećanoj količini nerastvorljivih vlakana. Bez obzira na
različit sastav, odnosno pristup lečenju dijabetesa, svaku od ovih
specijalizovanih hrana prate dokazi da ima pozitivan efekat na držanje stanja
obolele mačke pod kontrolom.

Mačka je mesojed

Drugi nutritivni pristup, a to je
pristup veterinara holističara i nutricionista, jeste da se polazi od činjenice
da je mačka u prirodi mesojed. Prema tom pristupu, idealna ishrana za mačke
jeste “ceo plen”, odnosno neobrađeno meso, zajedno sa unutrašnjim organima i
kostima, u, malu količinu povrća. Na isti način se gleda i na ishranu mačke sa
dijabetesom. S obzirom na to da je većina mačaka sa šećernom bolešću već
starija, i uglavnom se veći deo života hranila industrijskom prerađenom hranom,
mace se veoma teško navikavaju na novi režim ishrane, a neke čak ne mogu uopšte
da se prebace na “prirodnu ishranu”. U takvim slučajevima se preporučuje
ishrana kvalitetnom konzerviranom hranom za mačke bez žitarica i krompira,
odnosno hranom sa što manje ugljenih hidrata, a sa što više mesa. Tako će im se
obezbediti dovoljno proteina animalnog porekla i tečnosti, koja je mačkama sa
ovom bolešću i te kako potrebna kako ne bi dehidrirale. Ugljeni hidrati nisu
opcija za ishranu, i njihov udeo u energetskoj vrednosti hrane ne bi smeo biti
veći od 10%.

Kontrola težine

Kontrola težine ili njeno
smanjivanje je važan deo lečenja, odnosno tretmana obolele mačke. Utvrđeno je
da ishrana kojom se postiže redukcija telesne težine dovodi do povećane
osetljivosti tkiva na insulin, a samim tim i manje potrebe za insulinom ili
oralnom terapijom, pa čak i uvodi bolest u remisiju. Sastav hrane koja dovodi
do smanjenja telesne težine i hrane namenjene mačkama s dijabetesom se u
najvećem delu – podudaraju.

Studija iz 2001. godine (Appleton i ostali) pokazala je da razvoj
gojaznosti dovodi do smanjene reaktivnosti tkiva na insulin za 52%, tako
umanjujući energetski efekat glukoze. Kontrola težine je takođe veoma bitna za
premršave životinje, što je slučaj kod dugotrajne bolesti koja nije pod
kontrolom. Mačkama koje su premršave potrebno je u obroku nešto više masti i,
naravno, veća količina hrane.

Hipoglikemija

Regulisanje nivoa šećera u krvi nije
jednostavno, tako da u nekim slučajevima može doći i do njegovog drastičnog
pada, odnosno hipoglikemije. Simptomi mogu biti letargičnost, slabost pa čak i
trzaji muskulature i grčevi. U slučaju da se primete simptomi hipoglikemije,
najbolje je mački odmah dati viskokvalitetnu vlažnu hranu koju inače rado jede.
Naravno, i što je pre moguće kontaktirati s veterinarom.

Sastav uravnoteženog obroka

Okvirno bi sastav kompletnog i
uravnoteženog obroka trebalo da obezbedi:

*visokokvalitetne životinjske
proteine – minimum 50% u suvoj materiji;

*ugljene hidrate – maksimalno 10%;

*vlažnost – minimalno 70%.

Perspektiva je optimistična

Kod mnogih mačaka, kada se započne
lečenje dijabetesa i uspostavi kontrola šećera u krvi, uz odgovarajuću ishranu
i popravljenu kondiciju, dijabetes prelazi u remisiju ili delimičnu remisiju.
Postoje mačke koje ostaju u takvom, “mirnom” stanju i nekoliko meseci ili
godina, i mogu doživeti duboku starost. Ali ne sme se zaboraviti da je
dijabetes bolest koju kontrolišemo, ali ne možemo je izlečititi, pa u cilju
dugovečnosti ljubimca moramo poštovati uspostavljeni režim ishrane i načina
života. 

Hranom protiv dijabetesa

Vlasnici mace obolele od dijabetesa
bi uvek na umu trebalo da imaju:

*Usklađivanje ritma obroka sa ritmom
davanja insulina

*Održavanje stalnog ritma i količine
hrane

*Striktno pridržavanje propisane
ishrane, pre svega kod gojaznih mačaka

*Mnogo proteina i vode uz dosta
dijetalnih vlakana, a malo ugljenih hidrata i masti

*Redovno praćenje telesnog izgleda
mačke (da li se goji ili mršavi)

*Redovna veterinarska kontrola
zdravstvenog stanja, glikemije i telesne težine, i u skladu sa tim i
prilagođavanje ishrane