Akita: simbol odanosti
Akita je veliki, plemenit, odan i hrabar radni pas japanskog porekla. Akita ima prepoznatljive fizičke karakteristike, uključujući kratku, gustu, dvostruku dlaku, debeo vrat, uspravne trouglaste uši i pun, uspravan uvijen rep, što sve čini da izgleda kao velika i umiljata plišana životinja. Uopšteno govoreći, akita je samovoljna, snažne volje i tiha, iako će lajati kada smatra da je potrebno. Sve u svemu, akita je odličan zaštitnik kao i cenjen pratilac, ali se ne preporučuje kao porodični pas porodicama sa malom decom i drugim kućnim ljubimcima.
Pregled rase:
- Grupa: Radna
- Visina: 65 do 70 cm (mužjaci); 60 do 65 cm (ženke)
- Težina: 45 do 60 kg (mužjaci); 30 do 45 kg (ženke)
- Dlaka: Kratka, gusta, dvoslojna dlaka. Neke akite imaju recesivni gen koji im daje dugu dlaku, ali su znatno ređe zastupljene.
- Boja dlake: tigrasta i šarena (svaka sa belim oznakama)
- Životni vek: 10 do 13 godina
- Temperament: Privržen, odan, nezavisan, zaštitnički nastrojen
- Hipoalergen: Ne
- Poreklo: Japan
Karakteristike akite
Dok akita može biti iznenađujuće slatka i ljubazna sa članovima porodice, ova rasa najbolje odgovara iskusnom vlasniku i domu bez male dece ili drugih pasa. Ako imate malo domaćinstvo i odlučite da je akita prava rasa za vas, imaćete lojalnog i postojanog saputnika za ceo život.
| Prednosti | Nedostaci |
|---|---|
| Dostojanstven | Obilno se linja |
| Hrabar | Tvrdoglav i zahtevan za obuku |
| Veoma odan | Dominantan i agresivan prema drugim psima |
Istorija Akite
Akita je poreklom iz Japana i dobila je ime po regionu porekla. Rasa je razvijena kao pas čuvar i višenamenski lovac u planinama severnog Japana, gde se može pratiti unazad nekoliko stotina godina ili više. Tradicionalno, akita predstavlja zdravlje i sreću japanskom narodu. Japan je proglasio regiju Akita za spomenik prirode 1931. godine, a 1934. godine uspostavili su standard istoimene rase pasa.
Drugi svetski rat i oskudica u Japanu doveli su do vladinog naloga da se ubiju sve akite. Neki psi su spaseni samo zato što su ih pustili u planine ili ukrštali sa nemačkim ovčarima. Nakon rata, počeli su napori da se rasa ponovo uspostavi pažljivim uzgojem preživelih i naporima da se eliminišu karakteristike ukrštanja sa drugim rasama.
Japanski standardi akite se razlikuju od američkih standarda. Japanske akite imaju ograničen raspon boja, dok su američke prihvaćene u svim bojama. Američka akita je zadržala više ukrštenih karakteristika i veća je i sa težim kostima. Američke akite imaju glavu poput medveda, dok japanske imaju više lisičiju glavu. Dok američke akite često imaju tamnu masku, to nije dozvoljeno po japanskim standardima.
Odanost akite najbolje oslikava pas Hačiko, rođen 1923. godine, čiji je vlasnik bio Toiko profesor. Hačiko je pratio profesora do voza svakog dana i vraćao se da ga otprati kući svakog popodneva. Kada je profesor umro na poslu, nastavio je da ide do stanice da ga čeka, svaki dan u narednih devet godina, dok i sam nije umro.
Briga o akiti
Akite su veoma moćne, jake i atletski građene, što znači da im je potrebno mnogo vežbanja i ozbiljnog treninga. Takođe je poznato da linjaju znatno više od većine pasa, tako da ćete morati da budete pažljivi timaritelji. Ovaj pas je takođe poznat po svom mačjem ponašanju – on se čisti nakon jela. Osim toga, ova rasa ne voli toplo vreme, najviše zbog guste dlake, pa vlasnik akite mora da zna kada se pas može pregrejati.
Fizička aktivnost
Ova rasa ima relativno visok nivo energije i trebalo bi da ima između 30 i 60 minuta vežbanja svakog dana, koje se sastoji od najmanje jedne ili dve brze dnevne šetnje. Ali možda ćete morati da izbegavate šetnju akite u parku za pse gde mogu doći do izražaja njegove agresivne sklonosti prema drugim psima. Akita može razviti neke destruktivne navike kada joj je dosadno ili je predugo ostavljena sama.
Nega dlake
Akita ima čvrstu, ravnu spoljašnju dlaku sa mekom, debelom podlakom. Rasa se linja relativno velikom brzinom i linjaće se prekomerno oko dva puta godišnje. Osnovna rutinska nega je sve što je ovoj rasi potrebno za održavanje. Nedeljno četkanje će održati dlaku zdravom i smanjiti linjanje, a četkanje bi trebalo da se obavlja češće tokom vrhunca sezone linjanja.
Trening i obuka
Akite su veoma pametni psi, ali se takođe zna da su svojevoljni i tvrdoglavi. Odgovarajući trening poslušnosti i socijalizacija mogu vam pomoći da akitu držite pod kontrolom i omogućite da do izražaja dođu njene nežnije crte ličnosti. Ovo čini obuku izazovom, ali i neophodnošću. Pored toga, rana socijalizacija je ključna. Akita ima snažan nagon za plenom, često je nepoverljiva sa strancima i ne slaže se dobro uvek sa drugim psima.
Uobičajeni zdravstveni problemi
Odgovorni uzgajivači nastoje da održe najviše standarde rase koje su ustanovili kinološki klubovi. Psi uzgojeni po ovim standardima imaju manje šanse da naslede zdravstvena stanja. Međutim, kod rase se mogu javiti neki nasledni zdravstveni problemi:
- Displazija kuka: Ovo je nasledno stanje koje može dovesti do artritisa i hromosti. Ne treba uzgajati pse sa displazijom kuka.
- Dilatacija ili torzija želuca: Nadimanje koje se javlja zbog prebrze konzumacije hrane i pića, što dovodi do stvaranja gasova. Ako se želudac izvrne, prekida se dotok krvi i psu je neophodna hitna medicinska pomoć.
- Hipotireoza: Usporen rad štitaste žlezde.
- Lojni adenitis (SA): Ovo nasledno autoimuno stanje kože koje dovodi do upale i uništavanja lojnih žlezda u koži. To je uglavnom kozmetički problem sa gubitkom dlake na glavi i leđima.
Dijeta i ishrana
Štenci akite će brzo rasti i treba im visokokvalitetna, niskokalorična hrana koja će podržati njihov rast. Odrasle akite treba hraniti dva puta dnevno sa ukupno tri do pet šoljica suve hrane. Obavezno pratite svoju akitu kako biste na vreme uočili povećanja telesne težine i razgovarajte o svim posebnim potrebama sa svojim veterinarom.
Da li su akita i šiba inu iste rase?
Akita i šiba inu su japanske rase, i dele brojne slične osobine: veoma su inteligentne, drage, nezavisne, mogu biti tvrdoglave, imaju sličan oblik tela i repa, boju dlake. Pošto su obe rase bile lovački psi u jednom trenutku, svaki od njih ima snažan predatorski instinkt za lov na manji plen, poput zečeva i mačaka. Kada već spominjemo mačke, simpatično je što se ove sve rase čište i umivaju baš kao i mačke.
Postoji nekoliko bitnih razlika između ovih pasa. Za početak, veličina – akita je jedna od najvećih japanskih rasa, dok je šiba inu jedna od najmanjih.
Veća je verovatnoća da će šiba inu biti prijateljski raspoložen sa drugim ljudima i psima, nego akita. To ne znači da oni nisu prijateljski nastrojeni prema članovima svoje porodice, ali akita nije prirodni prijatelj mačaka, dece i stranaca. Akita štiti svoju porodicu. Zbog porekla pasa za borbe, može biti agresivan prema drugim psima. Šiba inu je, s druge strane, često tolerantniji prema drugim psima.
Ako živite u stanu, šiba inu će se lakše prilagoditi na manji prostor. Akiti je potreban prostor za trčanje i lutanje. Akita ne voli da bude ostavljena sama.
Obe rase nisu idealan izbor za prve vlasnike pasa. Samovoljni su i zahtevaju doslednu obuku i zaista će verovati samo vlasniku koji može da se uspostavi kao „vođa čopora“.
Sve u svemu, šiba inu su verovatno lakši za uzgoj od ove dve rase.
Gde usvojiti ili kupiti akitu?
Akite se relativno često mogu pronaći u azilima jer ih vlasnici napuštaju. Iako je vrlo lepa, akita nije idealna rasa za prvog vlasnika psa iz dva glavna razloga. Prvo, potrebno je mnogo strpljenja, razumevanja i iskustva da bi se trenirala teška, samovoljna akita. Drugo, rasa može biti agresivna ako nije pravilno obučena. Na primer, produženi kontakt oči u oči sa Akitom može izazvati agresivnu reakciju jer to vidi kao pretnju.
Pre nego što odlučite da li je akita pravi pas za vas, uradite mnogo istraživanja i razgovarajte sa drugim vlasnicima ove rase, renomiranim odgajivačima i azilima, da biste saznali više.
Cena akita u domaćim oglasnicima počinje od 100 evra za štence bez rodovnika. Američka akita je povoljnija od japanske, pa za psa sa papirima treba izdvojiti od 450 evra, dok je za japansku akitu sa rodovnikom neophodno pripremiti minimalno 600 evra.
Ako ste zainteresovani za slične rase, razmotrite sibirskog haskija, nemačkog ovčara, basenjija i šar peja. Postoji veliki izbor rasa pasa. Uz malo istraživanja, možete pronaći pravu za vas.
)
