Displazija kuka kod pasa – šta je i kako se leči?

Displazija kuka – evo dve reči koje vlasnici velikih i džinovskih rasa pasa nikada ne žele da čuju, obzirom da se ovo oboljenje najučestalije javlja upravo kod njihovih ljubimaca. Ipak, displazija kuka kod pasa nije ograničena samo na velike rase – može se javiti kod svih pasa.

U pitanju je izuzetno bolno stanje, koje može drastično smanjiti kvalitet života psa, što je podjednako teško i za samu životinju, i za vlasnike koji je posmatraju dok se muči. Dobra vest je da ako ste odgovoran vlasnik psa i edukujete se o potencijalnim zdravstvenim problemima, kao što je displazija kuka, možete u mnogome doprineti da vašem psu bude udobno.

Saznajte sve bitne informacije o displaziji kuka kod pasa, uključujući simptome, opcije lečenja i preventivne mere koje možete preduzeti da bi vaš pas bio zdrav, srećan i aktivan.

Šta je displazija kuka kod pasa?

Displazija kuka kod pasa je uobičajeno stanje skeleta, koje se često viđa kod velikih ili džinovskih rasa pasa, iako se može javiti i kod manjih rasa. Da bi razumeli kako stanje funkcioniše, vlasnici prvo moraju da razumeju osnovnu anatomiju zgloba kuka.

Zglob kuka i glava butne kosti treba da se savršeno uklapaju, tj glava treba da upada glatko u zglob kuka. Kod displazije to nije slučaj. Glava butne kosti se trlja o zglob kuka, izazivajući bol i neprijatnost, kao i nepravilan hod. To dovodi do pogoršanja tokom vremena i eventualnog gubitka funkcije samog zgloba.

Šta uzrokuje displaziju kuka kod pasa?

Nekoliko faktora dovodi do razvoja displazije kuka kod pasa, počevši od genetike. Displazija kuka je nasledna i posebno je česta kod većih pasa, poput nemačke doge, psa svetog Bernarda (bernardinca), labradora retrivera i nemačkog ovčara. 

Faktori kao što su prekomerna stopa rasta, vrste vežbanja, nepravilna težina i neuravnotežena ishrana mogu povećati ovu genetsku predispoziciju.

Neki štenci imaju posebne zahteve u ishrani i potrebna im je hrana specijalno formulisana za štenad velikih rasa. Ove namirnice pomažu u sprečavanju prekomernog rasta, što može dovesti do poremećaja skeleta kao što je displazija kuka, kao i displazija lakta i druga stanja zglobova. Usporavanje rasta ovih rasa omogućava njihovim zglobovima da se razviju bez prevelikog opterećenja, pomažući da se spreče problemi u nastavku.

Nepravilna ishrana takođe može uticati na verovatnoću razvoja displazije kuka kod psa, kao i previše ili premalo vežbanja. Gojaznost stavlja veliki stres na zglobove psa, što može pogoršati već postojeće stanje kao što je displazija kuka ili čak izazvati displaziju kuka. 

Razgovarajte sa veterinarom o najboljoj ishrani za vašeg psa i odgovarajućoj količini vežbanja koja je potrebna vašem psu svaki dan da bi ga održao u dobrom fizičkom stanju.

Glukozamin za pse sa bolestima zglobova

Hrana za pse velikih rasa često sadrži dodatke za zglobove kao što je glukozamin. Ako vaš veterinar dijagnosticira vašem psu artritis, glukozamin će verovatno biti deo sveobuhvatnog plana lečenja. On će najverovatnije preporučiti veterinarski dodatak ishrani (kupuje se u veterinarskoj apoteci) za žvakanje sa dozom glukozamina i hondroitina.

Takođe možete kupiti suplemente sa ovim sastojcima za pse koji bi mogli biti skloni razvoju artritisa i displazije kuka. Suplementi za zglobove se često koriste kao rana intervencija i tokom progresije artritisa, jer su sigurni za dugotrajnu upotrebu kod većine pacijenata. Iako su istraživanja i dalje ograničena, ovi dodaci mogu pomoći u smanjenju simptoma displazije kuka.

Simptomi displazije kuka kod pasa

Neki psi počinju da pokazuju znake displazije kuka već u dobi od četiri meseca. Drugi ih razvijaju sa osteoartritisom kako stare. U oba slučaja postoji nekoliko simptoma sa kojima bi vlasnici trebali biti upoznati. Ovi simptomi mogu varirati u zavisnosti od težine bolesti, nivoa upale, stepena labavosti u zglobu i koliko dugo pas pati od displazije kuka.

• Smanjena aktivnost
• Smanjen opseg pokreta
• Poteškoće ili nevoljnost u usponu, skakanju, trčanju ili penjanju uz stepenice
• Hromost u zadnjem delu
• Ljuljanje, hod koji nalikuje zeki kada skakuće.
• Škripanje u zglobu tokom kretanja
• Gubitak mišićne mase butine
• Primetno povećanje mišića ramena jer oni nadoknađuju onesposobljenost zadnjeg dela
• Bol
• Ukočenost ili šepanje

Dijagnostikovanje displazije kuka kod pasa

Na redovnom pregledu vašeg psa, vaš veterinar će obaviti fizički pregled. Ponekad je ovaj pregled dovoljan da vaš veterinar posumnja na displaziju kuka. U drugim slučajevima, na vlasnicima je da obaveste veterinare kada psi dožive nelagodnost.

Jedna od prvih stvari koje vaš veterinar može da uradi je da manipuliše zadnjim nogama vašeg psa kako bi testirao labavost zgloba i proverio da li ima škripanja, bolova ili smanjenog opsega pokreta. Fizički pregled psa može uključivati analizu krvi jer se upala zbog bolesti zglobova može odraziti na kompletnu krvnu sliku. Vašem veterinaru će takođe biti potrebna istorija zdravlja i simptoma vašeg psa, sve moguće povrede koje su možda doprinele ovim simptomima, kao i sve informacije koje imate o roditeljima vašeg psa.

Konačna dijagnoza obično dolazi uz radiografiju ili rendgenski snimak. Vaš veterinar će napraviti radiografiju kukova vašeg psa kako bi utvrdio stepen i težinu displazije kuka, što će pomoći u određivanju najboljeg tretmana za vašeg psa.

Lečenje displazije kuka kod pasa

Postoji dosta opcija za lečenje displazije kuka kod pasa, u rasponu od promene životnog stila do operacije. Ako displazija kuka nije teška ili ako vaš pas nije kandidat za operaciju iz medicinskih ili finansijskih razloga, veterinar može preporučiti nehirurški pristup. U zavisnosti od konkretnog slučaja vašeg psa, veterinar može predložiti sledeće:

• Smanjenje težine psa, kako biste skinuli stres sa kukova
• Ograničenje vežbanja, posebno na tvrdim podlogama
• Fizikalna terapija
• Dodaci za zglobove
• Anti-inflamatorni lekovi (nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kortikosteroidi)
• Modifikatori zglobne tečnosti

Ako je vaš pas dobar kandidat za operaciju, postoji više opcija. Iako postoji dosta različitih hirurških strategija, najčešće operacije koje veterinari koriste za lečenje displazije kuka kod pasa su:

• Dvostruka ili trostruka osteotomija karlice (DPO/TPO) – operacija se obično izvodi kod mladih pasa mlađih od 10 meseci. U ovoj operaciji, funkcija loptastog i zglobnog dela se poboljšava selektivnim sečenjem karlične kosti i rotacijom segmenata.
• Ostektomija glave femura (FHO) – FHO operacija se može izvesti na mladim i zrelim psima. Operacija uključuje odsecanje glave butne kosti ili „loptice“ zgloba kuka. Ovo dovodi do toga da telo stvara „lažni“ zglob koji smanjuje nelagodnost povezanu sa displazijom kuka. Iako FHO ne rekonstruiše normalnu funkciju kuka, to može biti uspešna strategija za upravljanje bolom.
• Totalna zamena kuka (THR) – Najefikasniji hirurški tretman za displaziju kuka kod pasa je potpuna zamena kuka. Hirurg zamenjuje ceo zglob metalnim i plastičnim implantatima. Ovo vraća funkciju kuka u normalniji opseg i eliminiše većinu nelagodnosti povezanih sa displazijom kuka.

Sprečavanje displazije kuka kod pasa

Ne mogu se sprečiti svi slučajevi displazije kuka. Međutim, postoje neki koraci koje možete preduzeti da biste smanjili rizik od razvoja ove bolesti kod vašeg psa. 

Održavanje skeletnog sistema vašeg psa treba da počne kada je vaš pas mlad. Hranjenje vašeg šteneta odgovarajućom ishranom će mu dati prednost u zdravom razvoju kostiju i zglobova i pomoći u sprečavanju prekomernog rasta koji dovodi do bolesti.

Kako vaš pas raste, pružanje odgovarajućeg nivoa vežbanja i zdrave ishrane će sprečiti gojaznost, što je glavni faktor koji doprinosi displaziji kuka. Takođe, gojaznost uzrokuje mnoge druge zdravstvene probleme kod pasa, tako da izbegavajte da dajete psu kosti i druge namirnice koje su ostatak vaših obroka (neke mogu da budu opasne za psa!)

Kao potencijalni vlasnik novog psa, istražite rasu po svom izboru. Pronađite odgovornog odgajivača koji radi odgovarajuće zdravstvene preglede, kao što su radiografije za displaziju kuka i još mnogo toga.

Prognoza za pse sa displazijom kuka

Psi sa displazijom kuka često vode dug, ispunjen život, posebno uz lečenje. Ako mislite da bi vaš pas mogao biti pogođen ovim stanjem, razgovarajte sa svojim veterinarom. Postoje opcije lečenja i promene u načinu života koje možete da sprovedete, da bi vašem psu bilo udobno do starosti.

)